Цена нафте близу историјског рекорда

Геополитички фактори опет драматично утичу на цену нафте на светском тржишту. Растућа напетост између Анкаре и Вашингтона и распаљиви тон Џорџа Буша према Техерану, нови су подстрекачи вртоглавог узлета цене барела. У последњих осам радних дана на светским берзама нафта је поскупела 10 одсто: у среду увече барел је дотакао цену од 89 америчких долара, а затим јуче само привремено појефтинио, тврди "Интернешенел хералд трибјун". Барел лаке америчке нафте са децембарским датумом испоруке продавао се јуче за 87,25 долара, док је северноатлантска нафта на берзи у Лондону незнатно појефтинила на 82,92 долара за мерно буре од 158,9 литара.

Нове зебње развијеног света да неће имати довољно горива уочи зиме на северној полулопти, неспремности ОПЕК-а да додатно повећа испоруке црног злата, ћудљиви раст и пад залиха на тржишту највећег светског потрошача САД су ових дана "споредни фактори поскупљења". Бег огромне количине новца глобалних спекулативних фондова са америчког тржишта некретнина на берзу стратешких сировина, поготово нафте и злата, и њихово клађење да ће цене црног злата тек да расту, потпирују нестабилност на берзама.

Зажарена политичка реторика ипак је главни катализатор тренутно непредвидивог кретања цене погонске сировине светске индустрије.

Јучерашњи захтев званичне Анкаре Пентагону, да курдске побуњенике на северу Ирака изједначи са Ал Каидом, похапси њихове лидере и преда их Турској, најновији су фактор који цену нафте на светском тржишту одржава близу историјског рекорда од 90 долара за барел, постигнутог у време иранске револуције 1979. године.

"Америчке и ирачке трупе треба да ухвате и предају Турској вође курдских побуњеника на северу Ирака. Такође америчке и ирачке снаге треба да спрече курдске упаде на турску територију. Турска тражи од САД да се према Радничкој  партији Курда односи исто као према Ал Каиди", захтевао је јуче Егеман Багис, саветник турског премијера Тајипа Ердогана у телефонском интервјуу агенцији Блумберг.

Апел Јеврејске заједнице у Турској званичном Вашингтону да растућа напетост у односима САД са Анкаром почиње да угрожава њихову безбедност јесте нови показатељ раста напетости на Блиском и Средњем истоку – зони из које на светско тржиште стиже трећина нафте. Берзе страхују да би у случају сукоба турске војске и курдских побуњеника био угрожен 600 миља дуг нафтовод који са севера Ирака води ка луци Чејхан, где се сустичу и нафтоводи из зоне Каспијског мора.

Истовремено, претећа реторика Џорџа Буша развијеном свету да се мора удружити ради заустављања нуклеарних амбиција Ирана ако желе да избегну "Трећи светски рат" и оштра узвратна нота Техерана већ директно утичу на расположење унутар ОПЕК-а картела који глобалном тржишту испоручује лавовску порцију дневних потреба за стратешком сировином. Нигерија је јуче најавила да би ОПЕК могао 17. новембра да размотри евентуално повећање извозних квота нафте: из Техерана је муњевито стигао деманти. Званични Техеран наиме сматра да је светском тржишту ионако испоручено више него довољно нафте. Амерички државни секретар за нафту Сем Бодман изјавио је јуче да  висока цена нафте изазива забринутост.