Cena nafte blizu istorijskog rekorda

Geopolitički faktori opet dramatično utiču na cenu nafte na svetskom tržištu. Rastuća napetost između Ankare i Vašingtona i raspaljivi ton Džordža Buša prema Teheranu, novi su podstrekači vrtoglavog uzleta cene barela. U poslednjih osam radnih dana na svetskim berzama nafta je poskupela 10 odsto: u sredu uveče barel je dotakao cenu od 89 američkih dolara, a zatim juče samo privremeno pojeftinio, tvrdi "Internešenel herald tribjun". Barel lake američke nafte sa decembarskim datumom isporuke prodavao se juče za 87,25 dolara, dok je severnoatlantska nafta na berzi u Londonu neznatno pojeftinila na 82,92 dolara za merno bure od 158,9 litara.

Nove zebnje razvijenog sveta da neće imati dovoljno goriva uoči zime na severnoj polulopti, nespremnosti OPEK-a da dodatno poveća isporuke crnog zlata, ćudljivi rast i pad zaliha na tržištu najvećeg svetskog potrošača SAD su ovih dana "sporedni faktori poskupljenja". Beg ogromne količine novca globalnih spekulativnih fondova sa američkog tržišta nekretnina na berzu strateških sirovina, pogotovo nafte i zlata, i njihovo klađenje da će cene crnog zlata tek da rastu, potpiruju nestabilnost na berzama.

Zažarena politička retorika ipak je glavni katalizator trenutno nepredvidivog kretanja cene pogonske sirovine svetske industrije.

Jučerašnji zahtev zvanične Ankare Pentagonu, da kurdske pobunjenike na severu Iraka izjednači sa Al Kaidom, pohapsi njihove lidere i preda ih Turskoj, najnoviji su faktor koji cenu nafte na svetskom tržištu održava blizu istorijskog rekorda od 90 dolara za barel, postignutog u vreme iranske revolucije 1979. godine.

"Američke i iračke trupe treba da uhvate i predaju Turskoj vođe kurdskih pobunjenika na severu Iraka. Takođe američke i iračke snage treba da spreče kurdske upade na tursku teritoriju. Turska traži od SAD da se prema Radničkoj  partiji Kurda odnosi isto kao prema Al Kaidi", zahtevao je juče Egeman Bagis, savetnik turskog premijera Tajipa Erdogana u telefonskom intervjuu agenciji Blumberg.

Apel Jevrejske zajednice u Turskoj zvaničnom Vašingtonu da rastuća napetost u odnosima SAD sa Ankarom počinje da ugrožava njihovu bezbednost jeste novi pokazatelj rasta napetosti na Bliskom i Srednjem istoku – zoni iz koje na svetsko tržište stiže trećina nafte. Berze strahuju da bi u slučaju sukoba turske vojske i kurdskih pobunjenika bio ugrožen 600 milja dug naftovod koji sa severa Iraka vodi ka luci Čejhan, gde se sustiču i naftovodi iz zone Kaspijskog mora.

Istovremeno, preteća retorika Džordža Buša razvijenom svetu da se mora udružiti radi zaustavljanja nuklearnih ambicija Irana ako žele da izbegnu "Treći svetski rat" i oštra uzvratna nota Teherana već direktno utiču na raspoloženje unutar OPEK-a kartela koji globalnom tržištu isporučuje lavovsku porciju dnevnih potreba za strateškom sirovinom. Nigerija je juče najavila da bi OPEK mogao 17. novembra da razmotri eventualno povećanje izvoznih kvota nafte: iz Teherana je munjevito stigao demanti. Zvanični Teheran naime smatra da je svetskom tržištu ionako isporučeno više nego dovoljno nafte. Američki državni sekretar za naftu Sem Bodman izjavio je juče da  visoka cena nafte izaziva zabrinutost.