Ка погрешном колосеку

У последња четири кола Партизан је проћердао шест бодова предности у односу на Црвену звезду и сада за њом заостаје два бода. У среду је, у Хумској улици, „вечити дерби” и од њега ће да зависи коначна оцена за ово полугође.

По ономе што је саопштио јавности Игор Дуљај.

„Црно-бели” иду ка погрешном колосеку. Не толико због резултата (успони и падови се свима дешавају), колико због начина размишљања, које је обнародовао Игор Дуљај. Уместо да преиспита своје, укључујући и себе, Партизанов тренер је изговорио нешто што је непојмљиво. У томе што крагујевачки Раднички није своје играче с три жута картона одмарао за следећи сусрет, него их је извео против „црно-белих” види неку неспортску намеру. После пораза у Нишу засметала му је судијина гримаса.

Нека је све тако и било, али обавеза клубова је да изведу најјаче саставе на свакој такмичарској утакмици, а како ко процењује туђи израз лица то више говори о самом оцењивачу. Дуљај је преузео екипу у невероватно тешком тренутку. Тада је, што због незамисливо лоших резултата, што због атмосфере, клуб био на бурету барута пред експлозијом. Нешто што је некада било изузетно признање за тренере сада је личило на пут ка гиљотини.

Ове јесени, изузимајући слом у Копенхагену, његов тим је на волшебан начин дошао на прво место и ту се доскора одржавао. После ремија на старту у Бачкој Тополи, када је у последњим тренуцима остао без победе, уследио је низ од 13 узастопних утакмица са стопостотним учинком. Било је ту окршаја из којих је Партизан тријумфално изашао, мада је до саме завршнице изгледало да му нема спаса. Чудесне преокрете је извео против нишког Радничког у Београду (2:1), ИМТ-а у гостима (3:2), Радника код куће (3:2), Железничара у Панчеву (2:1) и Чукаричког у Хумској (2:1). Били су то примери којима би се дичио и немачки фудбал, опеван код нас по томе да у последњим тренуцима пораз преобрати у тријумф.

У тој серији је и шест узастопних епизода у којима Партизан није примио гол (у Крушевцу 2:0, против Младости такође 2:0, у Суботици 3:0, у Крагујевцу 4:0, против Вождовца 3:0 и у Новом Пазару 1:0). Али и ту је било дуела у којима је успех изборен у финишу (против Спартака су сва три гола пала у последњих 20 минута, у Шумарицама су два гола постигнута у последњих десет минута, па и последња три бода, против Војводине у Београду, извојевана су с два поготка у самој завршници утакмице. Што је толико пута исцеђена сува дреновина несумњиво је и тренерова заслуга, разуме се и играча, који нису падали духом ни кад се чинило да су у безнадежној ситуацији.

Али, у добру се не понеси... Као да су „црно-бели” после тога поверовали да су миљеници среће за сва времена, да увек могу да остваре и немогуће. Грешке, које су морале да се виде и кад се глатко побеђује, па да се на време исправе, остале су да тињају као жар. И, после предаха у првенству, избио је пожар. Наставак шампионата је почео нокаутом од ТСЦ-а (пораз с 4:0 у Београду), а капитал у односу на Црвену звезду се истопио у Нишу и претопио у дуг сада против крагујевачког Радничког. На све три утакмице су неки Партизанови играчи исекли грану на којој су седели.

Три гола, примљена на готово истоветан начин после корнера с исте стране, у првих пола сата против Бачкопаланчана, па на Чаиру пенал без икакве потребе и поново кобан корнер, а онда грешка несхватљива и на часу физичког васпитања после које је крагујевачки тим дао трећи погодак морали су да се избегну. О тим поклонима противнику нико у Партизану није јавно говорио, а, изгледа, ни у четири ока, и зато се понављају. Чак је било повуци-потегни и у Купу Србије на Убу против Јединства (1:0) и у Хумској против Графичара (на пенале), екипа из ниже лиге.

Партизанова игра није разноврсна, он покушава спорим проигравањима да нађе пролаз кроз супарничку одбрану. Далеко од тога да је то лоша замисао, али на томе се све своди. Нема скакача, нема шутера. У одбрани, још од пролећа, готово да нема утакмице без неке почетничке грешке, које, додуше, нису све и кажњене. Највећи проблем је што „црно-бели” нису показали да могу да диктирају игру. Они јесу у огромној већини имали теренску инцијативу, али углавном зато што им је она препуштана. Црвена звезда није клуб, који ће на томе да гради своју тактику, а, поврх свега, у последње време је, без обзира што је остала празних руку у Лиги шампиона (порази у Берну и код куће од Манчестер ситија), ипак у успону форме.

Да би на зимски распуст отишао у добром расположењу Партизан све те нагомилане лоше навике мора да поправи до среде. Али, какав год да буде исход против Црвене звезде мораће потом подробно да се посвети њиховом лечењу.