СУД, НОВА ШАНСА

Одлука Генералне скупштине УН да прихвати предлог Србије да од Међународног суда правде затражи мишљење да ли је независност Косова у складу са међународним правом први је успех политике и дипломатије наше земље у вези са Косовом још од времена када је косовски проблем интернационализован деведесетих година прошлог века. Одлука Генералне скупштине УН резултат је вишемесечне интензивне дипломатске активности Србије и на билатералном и на мултилатералном плану. Министар Вук Јеремић је с тим у вези с правом констатовао да је велики посао за нама, али да је најтежи део посла и даље пред нама.

У великој мери од нас зависи да ли ћемо садашњу шансу рационално искористити. Владајућа коалиција не би смела да подлегне победничкој еуфорији, чему је иначе свака власт склона.

Србија је одлуком УН изборила крајње неопходан период од годину-две дана у коме треба да се систематски и свестрано припреми за следећу фазу активности у вези са проблемом и статусом Косова. Сада је пре свега на потезу правни тим који суду треба да пружи убедљиву и веродостојну аргументацију у прилог нашем становишту.

До саветодавног мишљења суда не може се очекивати да ће Косово бити у жижи наших комуникација са партнерима у свету, мада најновија признавања независности (Црна Гора, Македонија) показују да ће то питање и даље оптерећивати наше односе са другим земљама. Без обзира на то, одлука Генералне скупштине нам ослобађа значајан део спољнополитичких капацитета да се снажније ангажујемо на стварању што повољнијих међународних услова за укупан развој земље, а пре свега у правцу интеграције Србије у Европу.

То би створило и боље услове да се бројна отворена питања и проблеми са којима се наша земља суочава решавају у много мирнијој атмосфери и уз већу толеранцију.

Резултати гласања у Генералној скупштини о косовском проблему недвосмислено су показали да су многе земље забринуте за сопствену територијалну целовитост, јер су свесне да у садашњем противречном и турбулентном свету то начело, на коме се у ствари заснива међународни поредак, олако крше, пре свега, најмоћније државе.

Тешко је прецизније прогнозирати какво ће бити саветодавно мишљење суда. Већ резултати гласања у УН могу бити индикатор у том погледу, јер показују да велики број земаља схвата суштину проблема и показује разумевање за становишта и аргументацију Србије. Таква размишљања ће свакако бити присутна и приликом опредељивања суда. Међутим, суд истовремено неће моћи да игнорише ни чињеницу да се неке од најутицајнијих земаља не слажу са ставовима Србије. Не треба искључити да суд укаже и на тешке последице политике бившег режима према Албанцима на Косову, као фактору у прилог проглашења независности.

Суд узима у обзир не само правне аргументе већ и шире политичке аспекте и консидерације. Због тога се не може искључити ни могућност да мишљење суда буде својеврсни амалгам правних и политичких ставова и оцена за и против и да неће бити једнозначно – до краја опредељено у прилог било које стране.

Иако мишљење Међународног суда правде има саветодавни карактер то не значи да оно нема велики политички утицај у свету. У питању је највиши судски орган УН што је само по себи довољан ауторитет да се мишљење суда по правилу уважава и тешко може да буде игнорисано. Разуме се, то не значи да ће државе које су признале Косово ту одлуку променити, али ако мишљење буде на линији ставова које заступа Србија оно ће стварати повољнију климу и отварати нове међународне могућности да се наша земља и убудуће ангажује на заштити интереса у вези са Косовом.

У формулисању политичке платформе за нову фазу наше политике према Косову, треба свестрано анализирати досадашњу политику, њене предности али и заблуде, слабости и пропусте. Посебно је важно да се политика ослободи нереалних циљева, једностраних ставова и екстремне терминологије, који су најчешће у функцији потреба појединих странака на унутрашњем политичком плану, а којима се занемарују државни интереси. Не може се зато говорити о пуном континуитету досадашње политике о Косову. Поред континуитета (у погледу непризнавања независности Косова) потребно је констатовати да постоји и дисконтинуитет јер неки ставови очигледно нису издржали пробу времена. Ако се издвоји успех Србије на гласању у Генералној скупштини, од проглашења независности почетком ове године развој догађаја на Косову и у вези са Косовом не иде у прилог политици коју Србија заступа, што је још један разлог да се озбиљно преиспита политика која не даје жељене резултате.

Акцент у новелираној политици треба пре свега ставити на конкретну и ефикасну подршку и помоћ Србима на Косову, на обезбеђивање услова за њихов нормалан живот и рад и њихову физичку и имовинску сигурност, на пропорционалну заступљеност у косовским институцијама, образовање на матерњем језику, на заштиту културно-историјског и верског наслеђа и сл. То је могуће остварити само кроз редовни дијалог и сарадњу с представницима међународне заједнице, пре свега УН и ЕУ. Неопходно је пронаћи и одговарајуће облике комуницирања у вези са поменутим и другим питањима и са представницима косовских власти, јер од њих зависе услови живота Срба на Косову.

члан Форума за међународне односе