SUD, NOVA ŠANSA

Odluka Generalne skupštine UN da prihvati predlog Srbije da od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje da li je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom prvi je uspeh politike i diplomatije naše zemlje u vezi sa Kosovom još od vremena kada je kosovski problem internacionalizovan devedesetih godina prošlog veka. Odluka Generalne skupštine UN rezultat je višemesečne intenzivne diplomatske aktivnosti Srbije i na bilateralnom i na multilateralnom planu. Ministar Vuk Jeremić je s tim u vezi s pravom konstatovao da je veliki posao za nama, ali da je najteži deo posla i dalje pred nama.

U velikoj meri od nas zavisi da li ćemo sadašnju šansu racionalno iskoristiti. Vladajuća koalicija ne bi smela da podlegne pobedničkoj euforiji, čemu je inače svaka vlast sklona.

Srbija je odlukom UN izborila krajnje neophodan period od godinu-dve dana u kome treba da se sistematski i svestrano pripremi za sledeću fazu aktivnosti u vezi sa problemom i statusom Kosova. Sada je pre svega na potezu pravni tim koji sudu treba da pruži ubedljivu i verodostojnu argumentaciju u prilog našem stanovištu.

Do savetodavnog mišljenja suda ne može se očekivati da će Kosovo biti u žiži naših komunikacija sa partnerima u svetu, mada najnovija priznavanja nezavisnosti (Crna Gora, Makedonija) pokazuju da će to pitanje i dalje opterećivati naše odnose sa drugim zemljama. Bez obzira na to, odluka Generalne skupštine nam oslobađa značajan deo spoljnopolitičkih kapaciteta da se snažnije angažujemo na stvaranju što povoljnijih međunarodnih uslova za ukupan razvoj zemlje, a pre svega u pravcu integracije Srbije u Evropu.

To bi stvorilo i bolje uslove da se brojna otvorena pitanja i problemi sa kojima se naša zemlja suočava rešavaju u mnogo mirnijoj atmosferi i uz veću toleranciju.

Rezultati glasanja u Generalnoj skupštini o kosovskom problemu nedvosmisleno su pokazali da su mnoge zemlje zabrinute za sopstvenu teritorijalnu celovitost, jer su svesne da u sadašnjem protivrečnom i turbulentnom svetu to načelo, na kome se u stvari zasniva međunarodni poredak, olako krše, pre svega, najmoćnije države.

Teško je preciznije prognozirati kakvo će biti savetodavno mišljenje suda. Već rezultati glasanja u UN mogu biti indikator u tom pogledu, jer pokazuju da veliki broj zemalja shvata suštinu problema i pokazuje razumevanje za stanovišta i argumentaciju Srbije. Takva razmišljanja će svakako biti prisutna i prilikom opredeljivanja suda. Međutim, sud istovremeno neće moći da ignoriše ni činjenicu da se neke od najuticajnijih zemalja ne slažu sa stavovima Srbije. Ne treba isključiti da sud ukaže i na teške posledice politike bivšeg režima prema Albancima na Kosovu, kao faktoru u prilog proglašenja nezavisnosti.

Sud uzima u obzir ne samo pravne argumente već i šire političke aspekte i konsideracije. Zbog toga se ne može isključiti ni mogućnost da mišljenje suda bude svojevrsni amalgam pravnih i političkih stavova i ocena za i protiv i da neće biti jednoznačno – do kraja opredeljeno u prilog bilo koje strane.

Iako mišljenje Međunarodnog suda pravde ima savetodavni karakter to ne znači da ono nema veliki politički uticaj u svetu. U pitanju je najviši sudski organ UN što je samo po sebi dovoljan autoritet da se mišljenje suda po pravilu uvažava i teško može da bude ignorisano. Razume se, to ne znači da će države koje su priznale Kosovo tu odluku promeniti, ali ako mišljenje bude na liniji stavova koje zastupa Srbija ono će stvarati povoljniju klimu i otvarati nove međunarodne mogućnosti da se naša zemlja i ubuduće angažuje na zaštiti interesa u vezi sa Kosovom.

U formulisanju političke platforme za novu fazu naše politike prema Kosovu, treba svestrano analizirati dosadašnju politiku, njene prednosti ali i zablude, slabosti i propuste. Posebno je važno da se politika oslobodi nerealnih ciljeva, jednostranih stavova i ekstremne terminologije, koji su najčešće u funkciji potreba pojedinih stranaka na unutrašnjem političkom planu, a kojima se zanemaruju državni interesi. Ne može se zato govoriti o punom kontinuitetu dosadašnje politike o Kosovu. Pored kontinuiteta (u pogledu nepriznavanja nezavisnosti Kosova) potrebno je konstatovati da postoji i diskontinuitet jer neki stavovi očigledno nisu izdržali probu vremena. Ako se izdvoji uspeh Srbije na glasanju u Generalnoj skupštini, od proglašenja nezavisnosti početkom ove godine razvoj događaja na Kosovu i u vezi sa Kosovom ne ide u prilog politici koju Srbija zastupa, što je još jedan razlog da se ozbiljno preispita politika koja ne daje željene rezultate.

Akcent u noveliranoj politici treba pre svega staviti na konkretnu i efikasnu podršku i pomoć Srbima na Kosovu, na obezbeđivanje uslova za njihov normalan život i rad i njihovu fizičku i imovinsku sigurnost, na proporcionalnu zastupljenost u kosovskim institucijama, obrazovanje na maternjem jeziku, na zaštitu kulturno-istorijskog i verskog nasleđa i sl. To je moguće ostvariti samo kroz redovni dijalog i saradnju s predstavnicima međunarodne zajednice, pre svega UN i EU. Neophodno je pronaći i odgovarajuće oblike komuniciranja u vezi sa pomenutim i drugim pitanjima i sa predstavnicima kosovskih vlasti, jer od njih zavise uslovi života Srba na Kosovu.

član Foruma za međunarodne odnose