„Повратни пас”

У књизи „Повратни пас” (издавач „Екс ју фудбал” из Суботице) Драган Стојић нас враћа у временски кратко раздобље (1994–2000), али суштински много дуже од тих неколико година, које могу да се наброје на прсте. Било је то непоновљиво доба – у исто време и настављање, и обнављање, и почетак наше фудбалске репрезентације.

Пре тога се растурила она Југославија од шест република. На свом месту су остале само Србија и Црна Гора задржавши стари, додуше мало преправљени назив фирме (Савезна Република Југославија уместо Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Та земља у фудбалу (као и у осталим екипним спортовима) није постојала за свет. Али само име државе је говорило да она преузима барјак од оне која није преживела историјске ломове 1991–1992. године.

Репрезентација се вратила на међународну сцену 1994. године. У новонасталим околностима морала је да се обнови, јер су неке њене притоке потпуно промениле свој ток. Због тога је то био и нов почетак наше фудбалске репрезентације.

Стојић подсећа како се из тог најдубљег понора кренуло у мукотрпан успон. Било је то заиста доба јунака, јер су сви, који су прегнули (од савеза и фудбалера до навијача и новинара) морали да, вукући и гурајући кола претоварена нашим амбицијама, крче пут тамо где нико никада и није крочио.

О тој одисеји наше фудбалске репрезентације на самом крају ХХ века приповеда Стојић. Кроз „повратни пас”, најчешће одигран са „Спортским журналом”, води нас кроз Сциле и Харибде између којих се тада наш плави брод провлачио. Поред уобичајеног менија „овако је то било” приложио је и нове рецепте: колико су голова наши дали из шеснаестерца, а колико шутевима из даљине и сличне!

Тренутак у коме се књига појављује буди носталгију и рађа оптимизам. Стојићева казивања се завршавају 2000, када је наша репрезентација играла на Европском првенству, а ове године је, први пут после тога, обезбедила место на турниру најбољих на Старом континенту. Ново поглавље, сада под именом Србија, биће, надајмо се, боље од претходних.