„Povratni pas”

U knjizi „Povratni pas” (izdavač „Eks ju fudbal” iz Subotice) Dragan Stojić nas vraća u vremenski kratko razdoblje (1994–2000), ali suštinski mnogo duže od tih nekoliko godina, koje mogu da se nabroje na prste. Bilo je to neponovljivo doba – u isto vreme i nastavljanje, i obnavljanje, i početak naše fudbalske reprezentacije.

Pre toga se rasturila ona Jugoslavija od šest republika. Na svom mestu su ostale samo Srbija i Crna Gora zadržavši stari, doduše malo prepravljeni naziv firme (Savezna Republika Jugoslavija umesto Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija). Ta zemlja u fudbalu (kao i u ostalim ekipnim sportovima) nije postojala za svet. Ali samo ime države je govorilo da ona preuzima barjak od one koja nije preživela istorijske lomove 1991–1992. godine.

Reprezentacija se vratila na međunarodnu scenu 1994. godine. U novonastalim okolnostima morala je da se obnovi, jer su neke njene pritoke potpuno promenile svoj tok. Zbog toga je to bio i nov početak naše fudbalske reprezentacije.

Stojić podseća kako se iz tog najdubljeg ponora krenulo u mukotrpan uspon. Bilo je to zaista doba junaka, jer su svi, koji su pregnuli (od saveza i fudbalera do navijača i novinara) morali da, vukući i gurajući kola pretovarena našim ambicijama, krče put tamo gde niko nikada i nije kročio.

O toj odiseji naše fudbalske reprezentacije na samom kraju HH veka pripoveda Stojić. Kroz „povratni pas”, najčešće odigran sa „Sportskim žurnalom”, vodi nas kroz Scile i Haribde između kojih se tada naš plavi brod provlačio. Pored uobičajenog menija „ovako je to bilo” priložio je i nove recepte: koliko su golova naši dali iz šesnaesterca, a koliko šutevima iz daljine i slične!

Trenutak u kome se knjiga pojavljuje budi nostalgiju i rađa optimizam. Stojićeva kazivanja se završavaju 2000, kada je naša reprezentacija igrala na Evropskom prvenstvu, a ove godine je, prvi put posle toga, obezbedila mesto na turniru najboljih na Starom kontinentu. Novo poglavlje, sada pod imenom Srbija, biće, nadajmo se, bolje od prethodnih.