Запис из Сремских Карловаца

Епархија сремска основана је почетком 16. века. Први архиепископ и митрополит  београдски и сремски био је Максим Бранковић (1508–1516). Историја Сремске епархије уско је повезана с Карловачком митрополијом, а митрополити су истовремено били и сремски архијереји.

Карловачка митрополија основана је након Велике сеобе Срба крајем 17. века и обухватала је све области насељене православним српским живљем у Хабзбуршкој монархији. За седиште митрополита Исаије Ђаковаца, на првом црквено-народном сабору одржаном 1708. године, одређен је манастир Крушедол, а од 1713. седиште митрополије премештено је у Сремске Карловце.

На месту данашње Саборне цркве постојала је старија црква посвећена Светом Николи, која се помиње још 1532/33. године, а саграђена је пре освајања Срема од Османлија. О изгледу првобитне цркве постоји мало поузданих података. Иницијативу за изградњу нове цркве покренуо је митрополит Павле Ненадовић (1749–1768), који је донео одлуку да она буде подигнута у барокном, уместо у традиционалном стилу. Нацрте за капе торњева на западном делу храма, као и за кубе, дао је Захарије Орфелин. Темељи нове цркве освећени су 7. маја 1758. године, а радови су довршени 1762. године. Основни подаци о градњи забележени су на каменој плочи која је узидана у зид северног звоника.

Арсеније Марковић, познати дуборезац из Новог Сада, израдио је велелепни иконостас Саборне цркве, а радови су трајали од 1776. до 1778. године. Иконостас је сврстан у тип потпуно развијених барокних олтарских преграда, који је у другој половини 18. века био раширен на данашњој територији Војводине. Осликали су га знаменити Теодор Кравчук и Јаков Орфелин, о чему сведочи натпис у највишем делу олтарске преграде, где су наведена имена аутора и година 1780, када је сликање иконостаса почело. Њихов рад представља врхунац уметничких остварења барокног сликарства, не само у Војводини.

Саборна црква Светог Николе у Сремским Карловцима с иконостасом проглашена је спомеником културе и категорисана као културно добро од изузетног значаја. Испод иконостаса, с десне стране, налази се кивот с делом моштију другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца (1233–1263), патрона Епархије сремске и Српске православне богословије. С леве стране налази се чудотворна икона Пресвете Богородице, осликана руком непознатог аутора 1748. године.

Милутин Осмајлић