Србија између Истока и Запада

У средствима јавног информисања води се велика полемика о томе како да се Србија постави у ситуацији кад је заокруже државама које су већ чланице Европске уније или су пред уласком у ту заједницу. Немали број (бар према писмима у рубрици Међу нама) залаже се за улазак у поменуту заједницу. Да ово напишем навело ме је и писмо проф. др Мирослава Кубуровића од 21. новембра.

Наиме, професор се залаже за улазак у унију, што није спорно. Сви то желимо, али су услови за Србију веома тешки – треба да Србија да пристанак да Косово буде примљено у Савет Европе, Интерпол, Унеско и још много тога. А кад се то уради, брига Албанце да ли ће их Србија признати или не. Након тога ће тражити да се прошире на север све до Врања. И неће се смирити све док не стигну до Београда. А видимо да им многе западне државе иду наруку, док наше комшије (Хрвати, муслимани, Словенци...), једва чекају да напакосте Србији. Несхватљиво је и зачуђујуће да неке државе то не увиђају: Грчка, Северна Македонија, Црна Гора. Уместо да дају подршку Србији, јер су и саме угрожене, понашају се неодговорно. Вероватно на миг из европске кухиње. Прети нам албанизација Балкана.

Пријемом у Европску унију тражиће се од Србије да се одрекне Републике Српске, после ће доћи на ред Рашка (Санџак), а није искључено ни питање Војводине, никад се не зна. Знамо врло добро да нам Енглеска, Немачка, САД, Француска и још неке западне земље не мисле добро.

Неки се залажу да уведемо санкције Русији и да јој окренемо леђа. Треба да уведемо санкције Русији, али зашто? Русија води праведан и одбрамбени рат. НАТО и Запад нису пристали ни на какав договор да се неће ширити на исток. Напротив, подстицали су и финансирали државни удар великим свотама новца. Украјина је пре државног удара била на неки начин неутрална – балансирала је између Истока и Запада. Чим је извршен државни удар и фашисти дошли на власт, одмах је почело прогањање руског становништва, прогањање православне цркве, руског језика и свега што није повезано с Хитлером и фашизмом.

Љубитељи Запада убеђују нас да се окренемо Западу због стандарда и још много чега. То значи да окренемо леђа провереном пријатељу и да се понизно окренемо онима који нам не мисле добро. Питам љубитеље Запада: Када нас је Русија бомбардовала? Колико ја знам – никада. Англоамериканци су нас бомбардовали 1944. и 1945. и побили неколико хиљада недужних грађана. Срушене су хиљаде стамбених и других зграда. Није им ни то било довољно, већ су у грађанском рату у Југославији НАТО и цео Запад стали на страну Хрвата, муслимана, Словенаца, Албанаца... Да срамота буде већа, и наша као бајаги савезница Француска стала је на страну непријатеља Србије. А памтимо и како је тадашњи председник Француске Митеран насамарио Слободана Милошевића обећањем да ће штитити Србе. Врло добро знамо како нас је штитио. За време „Олује” и других акција, кад су Хрвати протерали неколико хиљада Срба из Хрватске, Американци, Енглези, Немци не да нису штитили Србе, већ су још и помагали Хрватима да их протерују и убијају. Данас су НАТО и западне земље на страни Хрвата, муслимана, Албанаца... Али без обзира на све то, неки би да се што пре одрекнемо старих, проверених и загарантованих пријатеља Руса, а да се прикључимо онима који нам не мисле добро и отимају нам територије. Ја такве не разумем.

Русија није имала избор, јер је комплетни Запад добио задатак да је уништи и да она нестане, то је јасно као дан.

Чедомир Илић,
пензионер, Београд