Мир у Украјини могућ и без уласка у НАТО

Иако Укра­ји­на при­пре­ма за­кон о но­вим усло­ви­ма оп­ште мо­би­ли­за­ци­је и у Ки­је­ву се за са­да не го­во­ри о мо­гућ­но­сти пре­го­во­ра, у САД се озбиљ­но раз­ма­тра­ју сце­на­ри­ји за по­сти­за­ње при­мир­ја из­ме­ђу Ру­си­је, Укра­ји­не и по­ли­тич­ког За­па­да. Ана­ли­ти­ча­ри аме­рич­ког цен­тра Стим­сон ана­ли­зи­ра­ли су пред­ло­ге за раз­ми­шља­ње „ка­ко би по­ли­ти­ча­ри би­ли спрем­ни ка­да за то до­ђе вре­ме”. Узе­ли су у об­зир ва­ри­јан­те с „нај­ма­ње ло­шим” ис­хо­дом и то у окол­но­сти­ма да­ле­ко од иде­ал­них и за јед­ну и за дру­гу стра­ну.

С об­зи­ром на не­у­спех укра­јин­ских сна­га на фрон­ту и за­мор ње­них са­ве­зни­ка, ис­по­ста­вља се, ба­рем пре­ма овој ана­ли­зи, да је све по­сле пре­го­во­ра у Ис­тан­бу­лу би­ло гу­бље­ње људ­ства и ре­сур­са и да са­да већ тре­ба при­пре­ма­ти те­рен за по­ла­ко об­у­ста­вља­ње не­при­ја­тељ­ста­ва.

Сход­но то­ме, пр­ви део ана­ли­зе ба­ви се еле­мен­ти­ма „за­ми­сли­вог” при­мир­ја Ру­си­је и Укра­ји­не. Дру­ги део ис­тра­жу­је па­ра­лел­не или на­кнад­не спо­ра­зу­ме у окви­ру тог при­мир­ја, ко­ји би омо­гу­ћи­ли ду­го­тра­јан пре­кид на­си­ља, док се на кра­ју ба­ве да­љим на­по­ри­ма за ја­ча­ње ре­ги­о­нал­ног по­рет­ка, јер овај рат има зна­тан ути­цај на Евро­пу и Евро­а­зи­ју.

С об­зи­ром на то да је са­да мно­го шта не­из­ве­сно и да је не­мо­гу­ће пред­ви­де­ти пре­ци­зне де­та­ље, они су узе­ли у об­зир да би у пр­вој фа­зи Укра­ји­на и Ру­си­ја мо­гле да бу­ду фо­ку­си­ра­не на сма­ње­ње, ако не и окон­ча­ње на­си­ља. По­том би би­ло до­го­во­ре­но раз­два­ја­ње сна­га и по­вла­че­ње ар­ти­ље­ри­је с ли­ни­је до­ди­ра. У та­квим си­ту­а­ци­ја­ма обич­но се ус­по­ста­ви и кон­такт гру­па за пра­ће­ње по­што­ва­ња спо­ра­зу­ма. Узи­ма­ју­ћи у об­зир да ни Мо­сква ни Ки­јев си­гур­но не би од­мах при­ста­ли на уво­ђе­ње ми­ров­них сна­га дуж ли­ни­је раз­два­ја­ња (а то је те­шко и због ду­жи­не фрон­та, ко­ја из­но­си око 2.000 ки­ло­ме­та­ра), за по­че­так би би­ло до­вољ­но да се об­у­ста­ве бор­бе.

У дру­гој фа­зи су пла­ни­ра­ли да се ра­ди на ре­ша­ва­њу кључ­ног пи­та­ња за Ру­си­ју о вој­ном од­но­су Укра­ји­не и НА­ТО-а. Са­мју­ел Ка­рап из Ранд кор­по­ра­ци­је, ко­ји се ба­ви ана­ли­за­ма за Пен­та­гон, и Џе­ре­ми Ша­пи­ро, ди­рек­тор Европ­ског са­ве­та за спољ­не по­сло­ве и тран­са­тлант­ске од­но­се, сма­тра­ју да ће Мо­сква до кра­ја ин­си­сти­ра­ти на овом пи­та­њу и да ни­ка­ква те­ри­то­ри­јал­на осва­ја­ња не­ће ис­кљу­чи­ти ре­ша­ва­ње овог кључ­ног пи­та­ња. Та­ко је би­ло и на ис­тан­бул­ским пре­го­во­ри­ма на по­чет­ку ра­та, од ко­јих је Укра­ји­на од­у­ста­ла. Не­дав­но је об­ја­вље­но да је та­да­шњи бри­тан­ски пре­ми­јер Бо­рис Џон­сон ре­као Во­ло­ди­ми­ру Зе­лен­ском да се од­би­ја при­мир­је и на­ста­вља бор­ба, а Укра­ји­на је за­тра­жи­ла члан­ство у НА­ТО-у.

За ре­ша­ва­ње овог пи­та­ња они пред­ла­жу сле­де­ће мо­де­ле: да Укра­ји­на не уђе у НА­ТО, што би од­го­ва­ра­ло већ по­ме­ну­тој ин­стан­бул­ској фор­му­ли, од­но­сно да до­би­је га­ран­ци­је без­бед­но­сти ве­ли­ких си­ла, укљу­чу­ју­ћи и Ру­си­ју – или по изра­ел­ском мо­де­лу: уз га­ран­ци­је ис­по­ру­ка на­о­ру­жа­ња са За­па­да, али без оба­ве­зе да се са­ве­зни­ци Укра­ји­не на би­ло ко­ји на­чин бо­ре у тој др­жа­ви.

Дру­га мо­гућ­ност је де­ли­мич­но при­сту­па­ње НА­ТО-у по за­пад­но­не­мач­ком мо­де­лу, у ко­јем га­ран­ци­је али­јан­се не ва­же у си­ту­а­ци­ји у ко­јој би Укра­ји­на по­ку­ша­ла да вра­ти оку­пи­ра­не те­ри­то­ри­је вој­ним пу­тем. По­ми­ње се и нор­ве­шки мо­дел, кад је Нор­ве­шка, као чла­ни­ца али­јан­се, да­ла су­сед­ном СССР-у га­ран­ци­је о не­раз­ме­шта­њу ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ња, раз­ме­шта­њу стра­них тру­па или не­кој тре­ћој мо­гућ­но­сти ко­ја би би­ла ком­би­на­ци­ја по­сто­је­ћих мо­де­ла.

Али ауто­ри су са­свим све­сни да је, кад се го­во­ри о би­ло ка­квим га­ран­ци­ја­ма за Укра­ји­ну, нео­п­ход­но обез­бе­ди­ти да се рат не по­но­ви, а то је мо­гу­ће са­мо уз кон­сул­та­ци­је и при­ста­нак ру­ске стра­не на би­ло ко­ју од ва­ри­ја­на­та.

У окви­ру ове, дру­ге фа­зе, мо­гли би да бу­ду скло­пље­ни спо­ра­зу­ми о об­но­ви Укра­ји­не (углав­ном са За­па­дом), ис­пла­ти ште­те (ве­ро­ват­но на ра­чун ру­ске имо­ви­не ко­ја је за­мр­зну­та на За­па­ду) и де­ли­мич­ном убла­жа­ва­њу санк­ци­ја Ру­си­ји.

Пи­та­ње раз­гра­ни­че­ња ауто­ри су оста­ви­ли за ка­сни­је ко­ра­ке, а спо­ра­зум би мо­гао да бу­де за­кљу­чен на осно­ву то­га да обе стра­не за­др­же кон­тро­лу над оним те­ри­то­ри­ја­ма ко­је кон­тро­ли­шу у тре­нут­ку пре­ки­да ва­тре.

Тре­ћа фа­за укљу­чи­ла би обез­бе­ђи­ва­ње но­вог си­сте­ма ре­ги­о­нал­ног по­рет­ка у Евро­пи и ме­ха­ни­зма за по­сти­за­ње трај­ног ми­ра, „бу­ду­ћи да је сам рат и на­стао због спо­ро­ва из­ме­ђу Ру­си­је, За­па­да и др­жа­ва у ре­ги­о­ну”. За фор­ми­ра­ње без­бед­но­сног мо­де­ла би­ће кључ­на два еле­мен­та: де­тант из­ме­ђу Ру­си­је и НА­ТО-а, у окви­ру ко­јег мо­гу да се до­го­во­ре но­ве ме­ре кон­тро­ле на­о­ру­жа­ња, као и об­на­вља­ње не­ких ве­за из­ме­ђу За­па­да и Ру­си­је, што би мо­гло да укљу­чи ави­он­ске ле­то­ве, ли­бе­ра­ли­за­ци­ју ви­зног ре­жи­ма и об­на­вља­ње еко­ном­ских ве­за. Ауто­ри кон­ста­ту­ју да, по­сле ра­та у Укра­ји­ни, не по­сто­ји на­чин да се За­пад вра­ти на нор­мал­не од­но­се с Ру­си­јом, али да је мо­гу­ће за­ми­сли­ти ус­по­ста­вља­ње ре­ги­о­нал­них аран­жма­на с Ру­си­јом ко­ји би мо­гли да сма­ње ве­ро­ват­но­ћу бу­ду­ћих су­ко­ба и уна­пре­де ре­ги­о­нал­ну и гло­бал­ну без­бед­ност.

Уко­ли­ко би овај мо­дел за­жи­вео, аме­рич­ки ана­ли­ти­ча­ри пред­ла­жу да би мо­гао да по­ста­не при­хва­тљив и за дру­ге др­жа­ве у ре­ги­о­ну са слич­ним про­бле­ми­ма. Пре­ма та­ко­зва­ном изра­ел­ском мо­де­лу те др­жа­ве би има­ле пра­во да узи­ма­ју оруж­је и обу­ку стра­них парт­не­ра и да скла­па­ју еко­ном­ске спо­ра­зу­ме с ЕУ и дру­гим парт­не­ри­ма као део од­вра­ћа­ња од мо­гу­ће бу­ду­ће агре­си­је. Али не би мо­гли да бу­ду кан­ди­да­ти за НА­ТО и ОДКБ, ни­ти би до­зво­ли­ли да при­су­ство стра­них тру­па на сво­јој те­ри­то­ри­ји или ор­га­ни­зо­ва­ње ве­жби са стра­ним вој­ним парт­не­ри­ма.