Данас су Материце

Српска православна црква данас обележава Материце, које се увек прослављају две недеље пред Божић. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена уопште. Тога дана малишани поране и изненаде своје мајке везивањем руку или ногу, на исти начин на које су оне и очеви њих везивали за Детињце, недељу дана раније. Оне се дреше дарујући им нешто што су унапред припремиле ‒ нешто новца или какав поклон. Ово везивање и дрешење превазилази породичне кругове, па се могу везивати и друге удате женске особе из окружења.

Деца сваке године уживају у овом празнику и довијају се на који ће начин и чиме везати мајку. Затим међусобно препричавају чија се мати највише изненадила и колико су маштовити били, као и, наравно, шта су тога дана добили.

Сва три празника учвршћују породичне везе, слогу и међусобно помагање и поштовање .У црквеним књигама Материце се називају и Недеља Праотаца. Тада се помињу на богослужењима сви родоначалници Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног, и све пророци који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља.

Према протојереј-ставрофору Душану Колунџићу, Детињци, Материце и Оци су наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог. Материце су у средини, јер је мајка веза по којој „да није мајке, ни света не би било”. Узајамно „дрешење” је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног „везивања” и „дрешења” деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског ‒ Божића, који је помирио човека са Богом, одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.