Danas su Materice

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Materice, koje se uvek proslavljaju dve nedelje pred Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena uopšte. Toga dana mališani porane i iznenade svoje majke vezivanjem ruku ili nogu, na isti način na koje su one i očevi njih vezivali za Detinjce, nedelju dana ranije. One se dreše darujući im nešto što su unapred pripremile ‒ nešto novca ili kakav poklon. Ovo vezivanje i drešenje prevazilazi porodične krugove, pa se mogu vezivati i druge udate ženske osobe iz okruženja.

Deca svake godine uživaju u ovom prazniku i dovijaju se na koji će način i čime vezati majku. Zatim međusobno prepričavaju čija se mati najviše iznenadila i koliko su maštoviti bili, kao i, naravno, šta su toga dana dobili.

Sva tri praznika učvršćuju porodične veze, slogu i međusobno pomaganje i poštovanje .U crkvenim knjigama Materice se nazivaju i Nedelja Praotaca. Tada se pominju na bogosluženjima svi rodonačalnici Naroda Božjeg, od Adama do Josifa, zaručnika Marijinog, i sve proroci koji su propovedali o Hristu, od Samuila do Jovana Krstitelja.

Prema protojerej-stavroforu Dušanu Kolundžiću, Detinjci, Materice i Oci su naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog. Materice su u sredini, jer je majka veza po kojoj „da nije majke, ni sveta ne bi bilo”. Uzajamno „drešenje” je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simvolika ovog uzajamnog „vezivanja” i „drešenja” dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog ‒ Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom, odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.