Скупо исправљање „грешке” Ангеле Меркел
Да ли се и вама чини да су московски патријарх Кирил и Доналд Трамп силом прилика на истој „таласној дужини”? Иако је првом „у опису посла” да проповеда Јеванђеље, а другом да избегне затвор и покуша да се поново врати у Белу кућу.
Обојица су проговорили о ризицима нелегалних миграција по своје државе, готово на сличан начин на који је Хенри Кисинџер три недеље пред своју смрт опоменуо Немачку.
У минулој седмици, кад су лидери ЕУ после десет година рада напокон прославили завршетак законодавног пакта о миграцијама који би коначно требало да „уведе ред” у евроблоку, на основу којег ће се знати ко може, а ко не да добије азил, о овом проблему огласили су се и поглавар Руске православне цркве и бивши амерички председник.
„МАЈН КАМПФ”: Само што је Трампу због речника који је користио, за разлику од Кирила и Кисинџера, чија је јеврејска породица 1938. од Трећег рајха побегла у САД, прикачена етикета симпатизера дела нацистичког вође. Патријарх је очински упозорио да постоји ризик да Руси изгубе себе и Русију, јер се ситуација с мигрантима који не говоре руски и не поштују руску културу погоршала последњих година.
Трамп је незграпно у жару предизборне кампање поручио да илегални странци уништавају САД. Бивши председник је на оптужбе да користи непримерени речник нацистичког вође, јер је изјавио да имигранти који су у САД дошли без докумената „трују крв наше земље”, поручио да није читао „Мајн кампф”.
Доналд Трамп од свог необузданог језика, површности и инсцениране неопрезности покушава да направи политички капитал који би му помогао да се у новембру 2024. реваншира Џозефу Бајдену. Али због таквог рискантног понашања он тужиоцима и судијама, барем оним наклоњеним демократама, даје користан „идеолошки” доказни материјал како би га трајно дисквалификовали из политичког живота. То показује и по многима скандалозна одлука Врховног суда Колорада којом је Трампу забрањено да се у овој држави кандидује на изборима.
Чланицама ЕУ треба квалификована радна снага, али не и мигранти који неће да раде јер могу да лепо живе „на грбачи” пореских обвезника држава у које су ушли на сумњив начин. Савезна агенција за запошљавање у Берлину објавила је алармантан податак: шест од десет корисника социјалне помоћи су мигранти који су способни за рад. А државни ревизор обавестио је Бундестаг да је само половина украјинских избеглица успешно завршила курс интеграције, који се у највећем делу састоји од учења немачког језика.
КИСИНЏЕРОВА ИСТИНА: Кад је Украјинцима проблем да се интегришу у немачко друштво, шта да кажемо за милион и по миграната из Сирије и Авганистана којима је Ангела Меркел широм отворила врата 2015. године?
Згрожен када су мигранти исламског порекла по немачким градовима славили злочине Хамаса над Јеврејима, у свом последњем интервјуу за „Велт” доајен америчке спољне политике Хенри Кисинџер саопштио је поразну истину: „Била је велика грешка пустити толико људи потпуно различите културе, религије и концепта, јер то ствара групу за притисак унутар сваке земље која их је примила.”
Победа Герта Вилдерса на изборима у Холандији показала је шта просечни грађани мисле о проблему миграната који отворено не желе да се уклопе у њихова друштва.
То је схватио и прагматични Емануел Макрон, када је у скупштини из другог пута, уз гласно противљење његове странке, прогурао закон скројен по „шниту” Марин ле Пен који би требало да отежа опстанак нелегалних усељеника у Француској.
АСИМЕТРИЧНИ РАТ: На јужном улазу у Црвено море озбиљно „кључа”. Релативно јефтиним дроновима Хути су успели да угрозе једну од најважнијих артерија глобалне трговине. Због напада на пловила, водеће бродске компаније већ су почеле да заобилазе ову руту која иде кроз Суецки канал.
Али кроз мореуз Баб ел Мандеб не стижу у Европу само телевизори, патике и други артикли широке потрошње с Далеког истока, већ и енергенти. Према америчкој Управи за енергетске информације, овим коридором се свакодневно превози 7,1 милион тона барела нафте и 127 милиона кубних метара природног гаса. Зато не чуди што је америчка поморска армада одговорила на изазов побуњеника из Јемена који су се дигли на оружје против бродова, наводно у израелском власништву, како би пружили подршку Палестинцима у Гази.
Али, поједини стручњаци у Пентагону почели су да се мрште поводом покретања поморске операције „Чувар просперитета” која, осим САД, укључује више савезника, међу којима су Велика Британија, Канада, Бахреин.
Многе брине цена овог „асиметричног сукоба”, у који су Хути из помоћ Ирана увукле САД. Морнарица је принуђена да обара дронове од неколико хиљада долара пројектилима који коштају око два милиона долара по комаду. Али, у супротном, колики би тек трошак и пропагандни ефекат био кад би Хути успели да оштете или потопе брод од 50 милиона долара који превози робу у вредности од пола милијарде долара.
Брус Џонс, истраживач са института Брукингс и аутор запажене студије „Владати таласима: Како контрола светских океана обликује судбину суперсила”, указује на други озбиљнији проблем ове акције. Амерички и британски бродови опремљени су с по 60 пројектила који могу да обарају беспилотне летелице. Ако Хути, који очито имају велику залиху дронова, овим темпом наставе с нападима, бродови ће за неколико недеља потрошити залихе ракета. А допуну ове врсте муниције није могуће извршити на мору тако да се трошкови читаве операције коју је помпезно промовисао шеф Пентагона Лојд Остин могу попети и на десетине милијарди долара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


