Поштујемо традицију и гледамо у будућност

Ближи се крају година у којој је Машински факултет Универзитета у Београду прославио 75. година постојања као самостална високошколска установа, а коју је обележило и велико интересовање будућих бруцоша, али и прегршт награда и признања у земљи и у иностранству. О свему овоме, као и о плановима за наредни период, разговарамо са првим човеком ове институције, деканом проф. др Владимиром Поповићем.

Колико сте задовољни постигнутим?

Поносимо се нашом традицијом и резултатима у прошлости, али, баш због тога, и у овој години великих јубилеја смо се трудили да будемо на висини задатка у свим сегментима рада. Јубилеје смо обележили бројним дешавањима, конференцијама, чија је кулминација била, могу слободно рећи, величанствена Свечана академија крајем октобра. Ову годину је обележило изванредно интересовање студената за упис на све студијске програме нашег факултета, наставак сјајних резултата наших студентских тимова (посебно бих истакао, овога пута, резултате тима „Беоавија”), наставак изградње новог идентитета факултета, као и повећана активност на међународним пројектима. Сматрам да је тим који водим направио значајан искорак када је реч о слици коју факултет шаље о себи ка споља. Као пример, навешћу само активности у последњих 15–20 дана: били смо у Грацу у посети Техничком универзитету, долазила нам је највиша делегација Технолошког универзитета Анхуи из Кине, били су нам у гостима руководећи људи компанија „Rivian”, „Emil Frey”, „Huawei”, „Grundfos”...

Бројне инвестиције у Србији довеле су до тога да се на вашем факултету тражи место више. Али треба рећи да то није једини разлог: добрим делом је то заслуга и вас лично, као и способности да се факултет прилагоди тржишту и новим технологијама.

На томе се радило годинама, али су нам и околности, које укључују и добру политику државе, ишле на руку. То повећано интересовање је допринело подизању квалитета новоуписаних студената – просечна оцена из средње школе наших бруцоша ове године је 4,41. Око 60 одсто нових студената су гимназијалци, док су 30 процената студената даме. Перманентно радимо на унапређењу постојећих студијских програма, али и на развоју нових. Прилагођавамо се тржишту, али још више развоју нових технологија. На основним студијама имамо два студијска програма – Машинско инжењерство и Информационе технологије у машинству. За овај други студијски програм имамо веће интересовање када се узме у обзир број пријављених кандидата на једно буџетско место.

Некада су студенти молили професоре да им помогну у налажењу посла, данас компаније, и стране и домаће, долазе код вас и нуде запослење студентима. То није дошло преко ноћи?

Томе је највише допринело повећање понуде квалитетних послова за инжењере, као и повећање зарада у континуитету, посебно последњих пет година. Велики број високотехнолошких компанија је отворио своје развојне центре у нашој држави, што је кључно за будући развој. Ретко добијамо упите да неком нашем студенту помогнемо у проналажењу посла. Имамо изузетну сарадњу са свим интернационалним и домаћим компанијама које послују у нашој држави, чак и са онима које на први поглед имају мало додира са традиционалним машинством. И на томе стално радимо, ништа не долази само од себе. Налазимо се у самом врху свих факултета у Србији, када се као критеријум узме проценат запошљавања и квалитет послова које добијају студенти када заврше факултет.

Где и како Машински факултет себе види у будућности?

Увек треба да имамо у виду то да у кући са традицијом ништа нити почиње нити се завршава нама, и да смо сви ми само једна фаза у развоју и грађењу угледа наше куће. Без обзира на велика достигнућа у прошлости и традицији за понос, без обзира на бројне сјајне генерације и чувене професоре који су му име проносили широм света, Машински факултет и даље може и мора да напредује. Верујем да и данас на факултету постоји нова енергија, знање и елан за унапређење многих сегмената рада, како би наш факултет и у будућности остао камен темељац образовања и науке. Сигуран сам да ће тако бити и наредних деценија, односно да ћемо бити водећа високошколска установа у области машинства у ширем региону, далеко ван граница наше државе. Све што смо добро урадили трудићемо се да очувамо, све где сматрамо да има простора за побољшање, а тога увек има, трудићемо се да поправимо.

Машински факултет је својој држави, како год се она звала у различитим периодима, до данас дао преко 25.000 дипломираних (мастер) инжењера, као и више од 1.000 доктора техничких наука. Ко су најпознатији међу њима?

Имајући у виду да наш факултет покрива великих број врло разнородних научних области (25 катедри, 21 студијски модул) и да је много шири него што су то класични машински факултети, не бих желео никога појединачно да издвојим. Наш факултет је имао до данас 13 чланова Српске академије наука и уметности, велики број професора, али и инжењера који су изградили нашу земљу, и свако од њих је имао свој удео у развоју струке и науке. Додатно, јако је данас тешко повући границу између различитих грана инжењерства, јер се оне махом преплићу и имамо, на пример, више факултета Универзитета у Београду који покривају исту научну област. Тако чак и о Николи Тесли можемо говорити као о машинском инжењеру, између осталих.

У богату збирку награда и признања почетком године сте додали Светосавску награду и Сретењски орден. Уз част иде и одговорност да наставите истим путем и да будете још бољи.

Тако је, велика част, али и велика обавеза је добити два тако висока одликовања од своје државе. Сматрам да смо својим радом претходних деценија то и заслужили, али пред нама је и задатак да даље напредујемо. Јер само тако можемо бити, како каже наш мото, „Корак испред свих”.

Од студента машинства до Повеље града Ужица

У овој згради сте прошли све фазе – од студента до декана. Како видите факултет са ваше садашње позиције?

Поносан сам на чињеницу да сам сва своја знања и звања, након завршетка Ужичке гимназије, стекао на Машинском факултету Универзитета у Београду. Свака од фаза живота има своје лепе стране. И трудим се да их уочим, али и да их користим. Иако многи кажу да је ђачко доба најлепше, ипак могу рећи да ми је овај период откад сам на челу факултета, период у коме највише уживам. Да ли ће тако бити до краја тог периода живота и рада видећемо, али за сада је тако.

Имао сам несрећу, али са друге стране и срећу, да студирам у једном веома тешком периоду – распад државе, ратови, тешка економска криза, санкције... Али са друге стране, то је моју генерацију и мене формирало, очврснуло, научило да се прилагођавамо, и да будемо реалнији у очекивањима, како од других, тако и од себе. Иако је од почетка мојих студија прошло скоро 35 година, нешто се није променило – мој однос према обавезама. Наравно, накупило се животног и сваког другог искуства, научио сам како се носити са обавезама, али и са људима, што је увек најтеже.

Шта сматрате личним пословним успехом последњих година?

Издвојио бих једну награду и једно признање. Повеља града Ужица, коју сам добио 2022. године, за мене је свакако највећа награда коју сам добио. Она се добија за изузетан допринос развоју града, и нека је врста награде за животно дело. Познато је да је најтеже добити награду од својих, у свом родном граду, те је тиме она и значајнија. Велика имена, која су обележила не само прошлост Ужица већ и наше државе, а који су пре мене добили ову награду, само додатно обавезују и надахњују. Друго признање које желим да поменем је избор за декана Машинског факултета. Можда није много познато јавности да кандидата за декана предлаже Наставно-научно веће тајним гласањем међу предложеним кандидатима. То практично значи да о нама гласају колеге са којима радимо, који нас знају од првих дана на факултету. И ту не можеш никога да превариш. У таквом гласању сам 2021. добио огромну подршку нашег већа, иако сам имао изванредне противкандидате. За мене је највећа част и понос бити декан Машинског факултета, и у тај посао улажем сву своју енергију и знање.