Poštujemo tradiciju i gledamo u budućnost

Bliži se kraju godina u kojoj je Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu proslavio 75. godina postojanja kao samostalna visokoškolska ustanova, a koju je obeležilo i veliko interesovanje budućih brucoša, ali i pregršt nagrada i priznanja u zemlji i u inostranstvu. O svemu ovome, kao i o planovima za naredni period, razgovaramo sa prvim čovekom ove institucije, dekanom prof. dr Vladimirom Popovićem.

Koliko ste zadovoljni postignutim?

Ponosimo se našom tradicijom i rezultatima u prošlosti, ali, baš zbog toga, i u ovoj godini velikih jubileja smo se trudili da budemo na visini zadatka u svim segmentima rada. Jubileje smo obeležili brojnim dešavanjima, konferencijama, čija je kulminacija bila, mogu slobodno reći, veličanstvena Svečana akademija krajem oktobra. Ovu godinu je obeležilo izvanredno interesovanje studenata za upis na sve studijske programe našeg fakulteta, nastavak sjajnih rezultata naših studentskih timova (posebno bih istakao, ovoga puta, rezultate tima „Beoavija”), nastavak izgradnje novog identiteta fakulteta, kao i povećana aktivnost na međunarodnim projektima. Smatram da je tim koji vodim napravio značajan iskorak kada je reč o slici koju fakultet šalje o sebi ka spolja. Kao primer, navešću samo aktivnosti u poslednjih 15–20 dana: bili smo u Gracu u poseti Tehničkom univerzitetu, dolazila nam je najviša delegacija Tehnološkog univerziteta Anhui iz Kine, bili su nam u gostima rukovodeći ljudi kompanija „Rivian”, „Emil Frey”, „Huawei”, „Grundfos”...

Brojne investicije u Srbiji dovele su do toga da se na vašem fakultetu traži mesto više. Ali treba reći da to nije jedini razlog: dobrim delom je to zasluga i vas lično, kao i sposobnosti da se fakultet prilagodi tržištu i novim tehnologijama.

Na tome se radilo godinama, ali su nam i okolnosti, koje uključuju i dobru politiku države, išle na ruku. To povećano interesovanje je doprinelo podizanju kvaliteta novoupisanih studenata – prosečna ocena iz srednje škole naših brucoša ove godine je 4,41. Oko 60 odsto novih studenata su gimnazijalci, dok su 30 procenata studenata dame. Permanentno radimo na unapređenju postojećih studijskih programa, ali i na razvoju novih. Prilagođavamo se tržištu, ali još više razvoju novih tehnologija. Na osnovnim studijama imamo dva studijska programa – Mašinsko inženjerstvo i Informacione tehnologije u mašinstvu. Za ovaj drugi studijski program imamo veće interesovanje kada se uzme u obzir broj prijavljenih kandidata na jedno budžetsko mesto.

Nekada su studenti molili profesore da im pomognu u nalaženju posla, danas kompanije, i strane i domaće, dolaze kod vas i nude zaposlenje studentima. To nije došlo preko noći?

Tome je najviše doprinelo povećanje ponude kvalitetnih poslova za inženjere, kao i povećanje zarada u kontinuitetu, posebno poslednjih pet godina. Veliki broj visokotehnoloških kompanija je otvorio svoje razvojne centre u našoj državi, što je ključno za budući razvoj. Retko dobijamo upite da nekom našem studentu pomognemo u pronalaženju posla. Imamo izuzetnu saradnju sa svim internacionalnim i domaćim kompanijama koje posluju u našoj državi, čak i sa onima koje na prvi pogled imaju malo dodira sa tradicionalnim mašinstvom. I na tome stalno radimo, ništa ne dolazi samo od sebe. Nalazimo se u samom vrhu svih fakulteta u Srbiji, kada se kao kriterijum uzme procenat zapošljavanja i kvalitet poslova koje dobijaju studenti kada završe fakultet.

Gde i kako Mašinski fakultet sebe vidi u budućnosti?

Uvek treba da imamo u vidu to da u kući sa tradicijom ništa niti počinje niti se završava nama, i da smo svi mi samo jedna faza u razvoju i građenju ugleda naše kuće. Bez obzira na velika dostignuća u prošlosti i tradiciji za ponos, bez obzira na brojne sjajne generacije i čuvene profesore koji su mu ime pronosili širom sveta, Mašinski fakultet i dalje može i mora da napreduje. Verujem da i danas na fakultetu postoji nova energija, znanje i elan za unapređenje mnogih segmenata rada, kako bi naš fakultet i u budućnosti ostao kamen temeljac obrazovanja i nauke. Siguran sam da će tako biti i narednih decenija, odnosno da ćemo biti vodeća visokoškolska ustanova u oblasti mašinstva u širem regionu, daleko van granica naše države. Sve što smo dobro uradili trudićemo se da očuvamo, sve gde smatramo da ima prostora za poboljšanje, a toga uvek ima, trudićemo se da popravimo.

Mašinski fakultet je svojoj državi, kako god se ona zvala u različitim periodima, do danas dao preko 25.000 diplomiranih (master) inženjera, kao i više od 1.000 doktora tehničkih nauka. Ko su najpoznatiji među njima?

Imajući u vidu da naš fakultet pokriva velikih broj vrlo raznorodnih naučnih oblasti (25 katedri, 21 studijski modul) i da je mnogo širi nego što su to klasični mašinski fakulteti, ne bih želeo nikoga pojedinačno da izdvojim. Naš fakultet je imao do danas 13 članova Srpske akademije nauka i umetnosti, veliki broj profesora, ali i inženjera koji su izgradili našu zemlju, i svako od njih je imao svoj udeo u razvoju struke i nauke. Dodatno, jako je danas teško povući granicu između različitih grana inženjerstva, jer se one mahom prepliću i imamo, na primer, više fakulteta Univerziteta u Beogradu koji pokrivaju istu naučnu oblast. Tako čak i o Nikoli Tesli možemo govoriti kao o mašinskom inženjeru, između ostalih.

U bogatu zbirku nagrada i priznanja početkom godine ste dodali Svetosavsku nagradu i Sretenjski orden. Uz čast ide i odgovornost da nastavite istim putem i da budete još bolji.

Tako je, velika čast, ali i velika obaveza je dobiti dva tako visoka odlikovanja od svoje države. Smatram da smo svojim radom prethodnih decenija to i zaslužili, ali pred nama je i zadatak da dalje napredujemo. Jer samo tako možemo biti, kako kaže naš moto, „Korak ispred svih”.

Od studenta mašinstva do Povelje grada Užica

U ovoj zgradi ste prošli sve faze – od studenta do dekana. Kako vidite fakultet sa vaše sadašnje pozicije?

Ponosan sam na činjenicu da sam sva svoja znanja i zvanja, nakon završetka Užičke gimnazije, stekao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svaka od faza života ima svoje lepe strane. I trudim se da ih uočim, ali i da ih koristim. Iako mnogi kažu da je đačko doba najlepše, ipak mogu reći da mi je ovaj period otkad sam na čelu fakulteta, period u kome najviše uživam. Da li će tako biti do kraja tog perioda života i rada videćemo, ali za sada je tako.

Imao sam nesreću, ali sa druge strane i sreću, da studiram u jednom veoma teškom periodu – raspad države, ratovi, teška ekonomska kriza, sankcije... Ali sa druge strane, to je moju generaciju i mene formiralo, očvrsnulo, naučilo da se prilagođavamo, i da budemo realniji u očekivanjima, kako od drugih, tako i od sebe. Iako je od početka mojih studija prošlo skoro 35 godina, nešto se nije promenilo – moj odnos prema obavezama. Naravno, nakupilo se životnog i svakog drugog iskustva, naučio sam kako se nositi sa obavezama, ali i sa ljudima, što je uvek najteže.

Šta smatrate ličnim poslovnim uspehom poslednjih godina?

Izdvojio bih jednu nagradu i jedno priznanje. Povelja grada Užica, koju sam dobio 2022. godine, za mene je svakako najveća nagrada koju sam dobio. Ona se dobija za izuzetan doprinos razvoju grada, i neka je vrsta nagrade za životno delo. Poznato je da je najteže dobiti nagradu od svojih, u svom rodnom gradu, te je time ona i značajnija. Velika imena, koja su obeležila ne samo prošlost Užica već i naše države, a koji su pre mene dobili ovu nagradu, samo dodatno obavezuju i nadahnjuju. Drugo priznanje koje želim da pomenem je izbor za dekana Mašinskog fakulteta. Možda nije mnogo poznato javnosti da kandidata za dekana predlaže Nastavno-naučno veće tajnim glasanjem među predloženim kandidatima. To praktično znači da o nama glasaju kolege sa kojima radimo, koji nas znaju od prvih dana na fakultetu. I tu ne možeš nikoga da prevariš. U takvom glasanju sam 2021. dobio ogromnu podršku našeg veća, iako sam imao izvanredne protivkandidate. Za mene je najveća čast i ponos biti dekan Mašinskog fakulteta, i u taj posao ulažem svu svoju energiju i znanje.