Нижу се међусобне оптужбе Будимпеште и Вашингтона

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Што су амерички председнички избори више тема у јавности, рат саопштењима и изјавама између Будимпеште и Вашингтона добија на интензитету. Одавно није тајна да влада мађарског премијера Виктора Орбана као свог фаворита за будућег шефа Беле куће не види актуелног председника САД Џозефа Бајдена, већ његовог претходника Доналда Трампа, о чему је и сам Орбан у више наврата јавно говорио. Пре неколико дана шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто критиковао је пресуду Врховног суда Колорада којом је Трамп дисквалификован из предстојеће изборне трке, под условом да Врховни суд САД не оспори ту одлуку.

„Шта би се десило ако би нека централноевропска земља покушала да дисквалификује кандидата на председничким изборима? Уколико би се ово догодило у патриотској влади једне средњоевропске земље, колико би минута требало Европском парламенту да прогласи смрт демократије? Колико би минута требало да амерички Стејт департмент изда осуђујућу изјаву? Колико би минута требало Европској комисији да замрзне још више средстава ЕУ која нису додељена и колико минута би требало за уводнике на свакој платформи глобалних либералних медија о спречавању владавине права? И шта сада? Тишина, али не због адвента”, написао је Сијарто на једној друштвеној мрежи.

Он је недавно јасно ставио до знања да мађарска влада више неће прихватати критике садашње администрације у Белој кући у погледу стања демократије, након изражене намере да се из изборне утакмице искључи председнички кандидат Доналд Трамп.

Само два дана касније из Вашингтона је на рачун званичне Будимпеште упућен оштар прекор због недавно усвојеног Закона у националном суверенитету. Њиме се, поред осталог, санкционишу све политичке странке које за своје кампање примају новац из иностранства.

Стејт департмент сматра да се овај правни акт може користити „за застрашивање и кажњавање Мађара који се не слажу са владом”, додајући забринутост мађарских новинара и активиста да закон има за циљ да утиша критичке гласове.

Портпарол Стејт департмента Метју Милер рекао је да је његова земља „забринута због одлуке Будимпеште да донесе закон који је опремљен драконским алатима за могуће застрашивање и кажњавање оних који не прихватају политику владајуће партије”.

Нова Канцеларија за заштиту суверенитета, рекао је портпарол, „могла би да се користи како би се мађарски грађани, предузећа и организације подвргли истрагама без судског надзора, чак и ако нису имали контакт или подршку од стране владе или страног ентитета”.

„Овај нови закон није у складу са нашим заједничким вредностима демократије, индивидуалне слободе и владавине права”, додао је он.

Сличан став изнео је и Дејвид Пресман, амерички амбасадор у Будимпешти, који сматра да је закон новој канцеларији дао „превелика овлашћења без одговарајућег надзора”.

„Ново државно тело има неограничена овлашћења да испитује Мађаре, тражи њихова приватна документа и користи услуге мађарског обавештајног апарата – све то без икаквог судског надзора или правних средстава за своје мете”, написао је Пресман на друштвеној мрежи.

Саопштење Стејт департмента стигло је непосредно пошто је председница Мађарске Каталин Новак потписала Закон о заштити националног суверенитета. Како је саопштено из њеног кабинета, председница је примила неколико упита у вези са законом, који „потврђују исправност циља који је поставио парламент: неопходно је заштитити национални идентитет Мађара и суверенитет земље”.

У саопштењу се додаје да је било и доста критика које су се односиле на текст закона. „Истражне активности канцеларије која се успоставља морају се одвијати у складу са Основним законом. Канцеларија за заштиту суверенитета на одговарајући начин испуњава своју мисију дефинисану у Основном закону, ако својим радом не утиче на слободу штампе или слободу изражавања”, каже се у допису упућеном медијима.

Посланици мађарског парламента су 12. децембра усвојили Закон о заштити националног суверенитета, који је изазвао једну од највећих јавних и политичких расправа у последње време. Дуња Мијатовић, повереница Савета Европе за људска права, позвала је мађарски парламент непосредно пре усвајања закона да одбаци предложени акт. Она сматра да би Канцеларија за заштиту суверенитета „имала широка овлашћења да истражује било коју организацију или особу осумњичену да служи страним интересима или угрожава национални суверенитет”. То тело би, упозорила је она, имало неограничена овлашћења да тражи осетљиве податке и приватне информације од било кога, без надзора и без икаквог правног лека.