Мобинг – кривично дело

Србија ће ускоро имати закон о спречавању злостављања на раду, чији је модел јуче представљен на конференцији за новинаре. Запослени који су изложени такозваном мобингу моћи ће да потраже заштиту у интерном поступку пред послодавцем, али и пред судом. Штавише, проф. др Зоран Ивошевић предложио је да мобинг буде санкционисан као кривично дело.

Нацрт закона ће припремити Министарство за рад и социјалну политику. Државни секретар тог министарства Снежана Лакићевић-Стојачић истакла је да је мобинг у Србији узео маха и да је потребно хитно донети закона.

– Већина запослених у Србији препознају страх од губитка посла као страх са најјачим интензитетом. Тај страх је чак јачи од страха за здравље и то је идеална ситуација за мобинг, јер запослени са таквим страхом могу дуго да трпе злостављање на послу. Тај проблем се не може решити само законом и зато апелујемо на послодавце и синдикате да буду партнери против злостављања на раду – рекла је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Навела је запањујуће податке – хиљаду самоубистава годишње у Немачкој има директне везе са неким обликом злостављања на послу, а то је и разлог 20 одсто самоубистава у Шведској.

– Дванаест милиона радника годишње, у земљама Европске уније, изложено је неком облику злостављања на раду, психичком, физичком или сексуалном. Заштита запослених биће корисна и за послодавце, јер мобинг има за последицу стварање нездраве радне средине, смањење продуктивности и већи број дана које радници узимају за боловање – рекла је адвокат Тања Дробњак, један од аутора модела будућег закона.

– Мобинг је врло деликатна и суптилна појава која може да проузрокује страшне последице и зато треба да буде третиран као кривично дело. Судска пракса о томе код нас ипак постоји, само што судије нису знале за реч мобинг, већ су користиле термин „шикана” – рекао је др Зоран Ивошевић, који има четрдесетогодишње судијско искуство у радним споровима.

Врховни суд у једној одлуци каже да је донето „шиканозно решење” о укидању радног места, које је имало за циљ да се запослени отпусти. Случај је из 1969. године, а један суд удруженог рада (и ти судови су некада постојали) донео је 1980. године одлуку у којој се наводи да се „иза целисходности не могу скривати шиканозни мотиви”.

На наше питање да ли се одредбе будућег закона могу можда тумачити прешироко и да ли ће постојати опасност да се лоши радници правдају наводним мобингом, државни секретар у Министарству за рад казала је да ће у сваком појединачном случају бити утврђивано да ли је реч о мобингу или о нечем другом и да ће закон предвидети и вештачење лекара.

– Када мајци са двоје мале деце послодавац уручи решење о премештају на друго радно место, које је удаљено 50 километара од њене куће, и уз то јој одреди двократно радно време, она ће највероватније после извесног времена дати отказ и то је један од примера мобинга. Зато позивам на међусобно разумевање јер послодавци морају имати задовољне раднике. То је у интересу свих – рекла је Снежана Лакићевић-Стојачић.

А. Петровић