Mobing – krivično delo

Srbija će uskoro imati zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, čiji je model juče predstavljen na konferenciji za novinare. Zaposleni koji su izloženi takozvanom mobingu moći će da potraže zaštitu u internom postupku pred poslodavcem, ali i pred sudom. Štaviše, prof. dr Zoran Ivošević predložio je da mobing bude sankcionisan kao krivično delo.

Nacrt zakona će pripremiti Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Državni sekretar tog ministarstva Snežana Lakićević-Stojačić istakla je da je mobing u Srbiji uzeo maha i da je potrebno hitno doneti zakona.

– Većina zaposlenih u Srbiji prepoznaju strah od gubitka posla kao strah sa najjačim intenzitetom. Taj strah je čak jači od straha za zdravlje i to je idealna situacija za mobing, jer zaposleni sa takvim strahom mogu dugo da trpe zlostavljanje na poslu. Taj problem se ne može rešiti samo zakonom i zato apelujemo na poslodavce i sindikate da budu partneri protiv zlostavljanja na radu – rekla je Snežana Lakićević-Stojačić.

Navela je zapanjujuće podatke – hiljadu samoubistava godišnje u Nemačkoj ima direktne veze sa nekim oblikom zlostavljanja na poslu, a to je i razlog 20 odsto samoubistava u Švedskoj.

– Dvanaest miliona radnika godišnje, u zemljama Evropske unije, izloženo je nekom obliku zlostavljanja na radu, psihičkom, fizičkom ili seksualnom. Zaštita zaposlenih biće korisna i za poslodavce, jer mobing ima za posledicu stvaranje nezdrave radne sredine, smanjenje produktivnosti i veći broj dana koje radnici uzimaju za bolovanje – rekla je advokat Tanja Drobnjak, jedan od autora modela budućeg zakona.

– Mobing je vrlo delikatna i suptilna pojava koja može da prouzrokuje strašne posledice i zato treba da bude tretiran kao krivično delo. Sudska praksa o tome kod nas ipak postoji, samo što sudije nisu znale za reč mobing, već su koristile termin „šikana” – rekao je dr Zoran Ivošević, koji ima četrdesetogodišnje sudijsko iskustvo u radnim sporovima.

Vrhovni sud u jednoj odluci kaže da je doneto „šikanozno rešenje” o ukidanju radnog mesta, koje je imalo za cilj da se zaposleni otpusti. Slučaj je iz 1969. godine, a jedan sud udruženog rada (i ti sudovi su nekada postojali) doneo je 1980. godine odluku u kojoj se navodi da se „iza celishodnosti ne mogu skrivati šikanozni motivi”.

Na naše pitanje da li se odredbe budućeg zakona mogu možda tumačiti preširoko i da li će postojati opasnost da se loši radnici pravdaju navodnim mobingom, državni sekretar u Ministarstvu za rad kazala je da će u svakom pojedinačnom slučaju biti utvrđivano da li je reč o mobingu ili o nečem drugom i da će zakon predvideti i veštačenje lekara.

– Kada majci sa dvoje male dece poslodavac uruči rešenje o premeštaju na drugo radno mesto, koje je udaljeno 50 kilometara od njene kuće, i uz to joj odredi dvokratno radno vreme, ona će najverovatnije posle izvesnog vremena dati otkaz i to je jedan od primera mobinga. Zato pozivam na međusobno razumevanje jer poslodavci moraju imati zadovoljne radnike. To je u interesu svih – rekla je Snežana Lakićević-Stojačić.

A. Petrović