Студенти не знају коме треба да се обрате за помоћ

Како би испитали колико су студенти обавештени о постојању и превенцији полног и сексуалног узнемиравања, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (УНС) поделили су неколико хиљада памфлета o начину пријављивања, правилнику о превенцији, члановима тима који се баве овом проблематиком... Међутим, када су неколико месеци након тога урадили истраживање на том факултету, оно је показало да половина студената није знала да се код њих спроводе било какве акције превенције полног насиља, а чак 15 одсто академаца било је уверено да се уопште не спроводе.

Овај пример је на недавно одржаном округлом столу „Борба против сексуалног узнемиравања у академској заједници” у Палати „Србија” навела доц. др Бојана Бодрожа са Филозофског факултета УНС. Желела је да укаже на чињеницу да, иако на факултетима, попут и овог, постоји Правилник о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања, неопходно је и да постоји чврста подршка управа факултета како би се они спровели. Додала је да на УНС има факултета који још нису донели поменути акт, као и да на неким установама постоји отпор томе.

– Изузетно је важна видљивост правилника и није довољно да се само постави на сајт универзитета како би га студенти видели. Најбољи је начин да се дође на наставу и говори студентима о превенцији сексуалног насиља, и то у свакој учионици, не на трибинама – подвукла је др Бодрожа.

Она је указала и да није добро што су особе од поверења којима се може пријавити сексуално насиље на факултетима представници студентских парламената, који се мењају, већ да свака установа треба да има посебан стални тим за такву помоћ и пријаве. А да њих једанпут годишње треба едуковати како да разговарају са жртвама, како да заштите њихове податке, како да говоре о томе у медијима, али и како се одређује казна починиоцу јер она „не сме да буде освета, у шта се веома лако упада”, већ да је циљ да се спречи понављање полног насиља.

– Изузетно је важно пратити праксу заштите студената и да ли је она ефективна, да ли се смањује број случајева сексуалног насиља. У нашој земљи понекад постоји много више бриге да ли ће починилац бити лажно оптужен, него шта онда када је неко заиста починилац и шта је са жртвама. То излази из круга академских институција и протеже се на све надлежне у овој земљи јер је неопходно да дођемо до широког консензуса о постојању овог проблема – истакла је Бодрожа.

Да је пред Универзитетом у Београду (УБ) обавеза да се најозбиљније укључи у решавање овог изузетно важног друштвеног проблема, сматра Светлана Костић, повереница за родну равноправност УБ. Како тврди Костићева, УБ мора суштински, правно, организационо и кадровски да постави темеље за обезбеђење родне равноправности.

Учесници скупа су указали на чињеницу да полног насиља, претежно према женама, у академским круговима „има у много већем проценту у односу на број пријава”. Као примери образовних установа где је ова врста насиља забележена, наведени су Архитектонски факултет у Београду и Истраживачка станица „Петница”.

Костићева је истакла да је највећи универзитет у Србији јула 2021. донео Правилник о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања. Питање је, каже, да ли су норме из правилника обавезујуће за чланице или он само поставља општа начела која даље на факултетима и институтима треба да разраде како се не би догодило да судови поништавају одлуке усвојене према правилнику универзитета. Открила је да је правилник УБ у фази измене у коју ће бити укључени чланови 31 факултета.

– Све су то питања која нас неће одвући од суштине да применимо родну равноправност и, као део ње, заштиту од сексуалног узнемиравања на УБ. У складу са чланом 17 правилника све чланице су биле дужне да за шест месеци од његовог ступања на снагу донесу своје правилнике, неке су то учиниле и пре, неке нису – истакла је Костићева уз похвалу како су се према томе односили на Факултету политичких наука и Филозофском факултету, на којима су се, каже, и суочавали са поменутим неправилностима.

На питање новинара „Политике” да ли је баш сваки од 31 факултета УБ именовао поверенике за заштиту родне равноправности, она је одговорила потврдно, али и додала да нису сви били тако ревносни при доношењу правилника.