Studenti ne znaju kome treba da se obrate za pomoć

Kako bi ispitali koliko su studenti obavešteni o postojanju i prevenciji polnog i seksualnog uznemiravanja, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (UNS) podelili su nekoliko hiljada pamfleta o načinu prijavljivanja, pravilniku o prevenciji, članovima tima koji se bave ovom problematikom... Međutim, kada su nekoliko meseci nakon toga uradili istraživanje na tom fakultetu, ono je pokazalo da polovina studenata nije znala da se kod njih sprovode bilo kakve akcije prevencije polnog nasilja, a čak 15 odsto akademaca bilo je uvereno da se uopšte ne sprovode.

Ovaj primer je na nedavno održanom okruglom stolu „Borba protiv seksualnog uznemiravanja u akademskoj zajednici” u Palati „Srbija” navela doc. dr Bojana Bodroža sa Filozofskog fakulteta UNS. Želela je da ukaže na činjenicu da, iako na fakultetima, poput i ovog, postoji Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja, neophodno je i da postoji čvrsta podrška uprava fakulteta kako bi se oni sproveli. Dodala je da na UNS ima fakulteta koji još nisu doneli pomenuti akt, kao i da na nekim ustanovama postoji otpor tome.

– Izuzetno je važna vidljivost pravilnika i nije dovoljno da se samo postavi na sajt univerziteta kako bi ga studenti videli. Najbolji je način da se dođe na nastavu i govori studentima o prevenciji seksualnog nasilja, i to u svakoj učionici, ne na tribinama – podvukla je dr Bodroža.

Ona je ukazala i da nije dobro što su osobe od poverenja kojima se može prijaviti seksualno nasilje na fakultetima predstavnici studentskih parlamenata, koji se menjaju, već da svaka ustanova treba da ima poseban stalni tim za takvu pomoć i prijave. A da njih jedanput godišnje treba edukovati kako da razgovaraju sa žrtvama, kako da zaštite njihove podatke, kako da govore o tome u medijima, ali i kako se određuje kazna počiniocu jer ona „ne sme da bude osveta, u šta se veoma lako upada”, već da je cilj da se spreči ponavljanje polnog nasilja.

– Izuzetno je važno pratiti praksu zaštite studenata i da li je ona efektivna, da li se smanjuje broj slučajeva seksualnog nasilja. U našoj zemlji ponekad postoji mnogo više brige da li će počinilac biti lažno optužen, nego šta onda kada je neko zaista počinilac i šta je sa žrtvama. To izlazi iz kruga akademskih institucija i proteže se na sve nadležne u ovoj zemlji jer je neophodno da dođemo do širokog konsenzusa o postojanju ovog problema – istakla je Bodroža.

Da je pred Univerzitetom u Beogradu (UB) obaveza da se najozbiljnije uključi u rešavanje ovog izuzetno važnog društvenog problema, smatra Svetlana Kostić, poverenica za rodnu ravnopravnost UB. Kako tvrdi Kostićeva, UB mora suštinski, pravno, organizaciono i kadrovski da postavi temelje za obezbeđenje rodne ravnopravnosti.

Učesnici skupa su ukazali na činjenicu da polnog nasilja, pretežno prema ženama, u akademskim krugovima „ima u mnogo većem procentu u odnosu na broj prijava”. Kao primeri obrazovnih ustanova gde je ova vrsta nasilja zabeležena, navedeni su Arhitektonski fakultet u Beogradu i Istraživačka stanica „Petnica”.

Kostićeva je istakla da je najveći univerzitet u Srbiji jula 2021. doneo Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja. Pitanje je, kaže, da li su norme iz pravilnika obavezujuće za članice ili on samo postavlja opšta načela koja dalje na fakultetima i institutima treba da razrade kako se ne bi dogodilo da sudovi poništavaju odluke usvojene prema pravilniku univerziteta. Otkrila je da je pravilnik UB u fazi izmene u koju će biti uključeni članovi 31 fakulteta.

– Sve su to pitanja koja nas neće odvući od suštine da primenimo rodnu ravnopravnost i, kao deo nje, zaštitu od seksualnog uznemiravanja na UB. U skladu sa članom 17 pravilnika sve članice su bile dužne da za šest meseci od njegovog stupanja na snagu donesu svoje pravilnike, neke su to učinile i pre, neke nisu – istakla je Kostićeva uz pohvalu kako su se prema tome odnosili na Fakultetu političkih nauka i Filozofskom fakultetu, na kojima su se, kaže, i suočavali sa pomenutim nepravilnostima.

Na pitanje novinara „Politike” da li je baš svaki od 31 fakulteta UB imenovao poverenike za zaštitu rodne ravnopravnosti, ona je odgovorila potvrdno, ali i dodala da nisu svi bili tako revnosni pri donošenju pravilnika.