Руски нафташи изазивају „Чувара просперитета”

Као да је 18. век. Трговачки бродови плове из Европе ка Азији уз опрезну навигацију дуж обале западне Африке, на југ ка Рту добре наде и даље ка Индијском океану, док се безбедна пловидба товара робе за Америку омогућава преговорима с „надлежним” пиратима. Суецки канал (отворен за пловидбу 1869. године) као да се повлачи с поморске карте света, док Панамски канал (пуштен у поморски промет 1914) све више успорава трговачке морепловце.

Криза „два канала” – Панамског због најнижег водостаја у последње 73 године, и Суецког због насиља које јеменски Хути спроводе над бродовима „повезаним с Израелом” и убрзане милитаризације западних обода Индијског океана – весник је нових искушавања глобалног економског и политичког поретка.

На трговачком путу између североисточне Азије и тржишта североисточне Америке и Европе, „пречица” Панамским каналом обезбеђује 15.000 километара краћи пут од обилажења Јужне Америке и избегавања екстремно хировитих вода око Огњене земље. Том „пречицом” до пре годину дана лагано се кретало шест одсто свеколике глобалне поморске трговине и више од 40 одсто робе у размени између североисточне Азије и североисточних регија САД. Лане је више од 14.000 бродова прошло Панамским каналом од Пацифика ка Карибима и обрнуто. Ћудљиви фактор „Ел Нињо” и с њим пристигле суше изазвали су драстични мањак воде (у октобру најтежи од 1950. године) у језерима која снабдевају канале куда се трговачки бродови спроводе кроз Панамски канал.

Данашњи темпо проласка пловила крцатих робом кроз Панамски канал сведен је на око 22 дневно, уз најаву надлежних да би број пропуштених бродова могао у фебруару да буде сведен и на свега 18. Дуги редови пловила која на прилазу Панамском каналу чекају на свој „временски слот” како би се домогла другог океана и кашњење испорука сваковрсне робе, од течног гаса до грађевинског материјала и хране, постају свакодневна појава. Изузев за довољно богате превознике, који су на повременим аукцијама спремни да Панами плате и четири милиона америчких долара за „прекоредну” пловидбу.

Алтернатива је старовремена: стрпљење или исцрпљујуће путешествије око Рта хорн, с товарима који тако постају све скупљи за крајњег купца, било где да је. Нове железничке „пречице” кроз државе централне и северне Америке и пловидба Северозападним пролазом, кроз зону Арктика, нису још ни близу остварења из мноштва разлога. Трговачка рута Пацифик–Атлантик (и обрнуто) у овом тренутку је у клопци на коју људски фактор слабо може да утиче.

На другој страни света, одлука јеменских Хута да се из база надомак стратешког пролаза Баб ел Мандеб „ангажују” поводом сукоба у Гази, на кључној поморскотрговинској траси на Индијском океану, пољуљала је логику поморских веза између Азије и Запада (и обрнуто).

Уместо јужним прилазом Црвеном мору ка Суецу, бројне бродовласничке мегакомпаније сада радије превозе робу рутом око Рта добре наде у Јужноафричкој Републици, 11.000 километара дужим путем, уз кашњење испорука од најмање десетак дана. Црвеним морем све донедавно годишње је пролазило 17.000–20.000 бродова, као и већина нафте из Залива ка Медитерану, великим европским атлантским лукама и купцима на источној обали САД. Да подмире новонастајуће трошкове, контејнерски мегапревозници сада наплаћују 700 долара више по свакој „џиновској кутији” коју крцају за нестрпљиве муштерије. На страну што се океански превозници сада, поред других, суочавају и с дилемама где на пловидби поред обала Африке могу да евентуално застану, танкују гориво и опскрбе се потрепштинама за продужену пловидбу. Иначе, на ранг-листи лука по ефикасности Светске банке за 2022. јужноафричка пристаништа у Дурбану (највеће у Африци), Кејптауну и Нгкури су међу „најгорима”. Луке Валвис Беј (Намибија) и Порт Луис (Маурицијус) сматрају се колико-толико способним за употребу за мноштво бродова који сада у широком луку избегавају пролаз Црвеним морем.

И док амерички товари ЛНГ-а намењени платежним купцима у Азији избегавају Суец, течни гас из Катара ових дана уредно плови Црвеним морем ка Суецком каналу. С друге стране, сибирска нафта утоварена на Балтику и Црном мору на силне танкерске старудије још неометано клизи ка Суецу и купцима у Азији, без предрасуда према најновијим санкцијама Запада. На јужној капији Црвеног мора та руска нафта наићи ће на снаге ангажоване у америчкој мултинационалној безбедносној операцији „Чувар просперитета”.