Ruski naftaši izazivaju „Čuvara prosperiteta”

Kao da je 18. vek. Trgovački brodovi plove iz Evrope ka Aziji uz opreznu navigaciju duž obale zapadne Afrike, na jug ka Rtu dobre nade i dalje ka Indijskom okeanu, dok se bezbedna plovidba tovara robe za Ameriku omogućava pregovorima s „nadležnim” piratima. Suecki kanal (otvoren za plovidbu 1869. godine) kao da se povlači s pomorske karte sveta, dok Panamski kanal (pušten u pomorski promet 1914) sve više usporava trgovačke moreplovce.

Kriza „dva kanala” – Panamskog zbog najnižeg vodostaja u poslednje 73 godine, i Sueckog zbog nasilja koje jemenski Huti sprovode nad brodovima „povezanim s Izraelom” i ubrzane militarizacije zapadnih oboda Indijskog okeana – vesnik je novih iskušavanja globalnog ekonomskog i političkog poretka.

Na trgovačkom putu između severoistočne Azije i tržišta severoistočne Amerike i Evrope, „prečica” Panamskim kanalom obezbeđuje 15.000 kilometara kraći put od obilaženja Južne Amerike i izbegavanja ekstremno hirovitih voda oko Ognjene zemlje. Tom „prečicom” do pre godinu dana lagano se kretalo šest odsto svekolike globalne pomorske trgovine i više od 40 odsto robe u razmeni između severoistočne Azije i severoistočnih regija SAD. Lane je više od 14.000 brodova prošlo Panamskim kanalom od Pacifika ka Karibima i obrnuto. Ćudljivi faktor „El Ninjo” i s njim pristigle suše izazvali su drastični manjak vode (u oktobru najteži od 1950. godine) u jezerima koja snabdevaju kanale kuda se trgovački brodovi sprovode kroz Panamski kanal.

Današnji tempo prolaska plovila krcatih robom kroz Panamski kanal sveden je na oko 22 dnevno, uz najavu nadležnih da bi broj propuštenih brodova mogao u februaru da bude sveden i na svega 18. Dugi redovi plovila koja na prilazu Panamskom kanalu čekaju na svoj „vremenski slot” kako bi se domogla drugog okeana i kašnjenje isporuka svakovrsne robe, od tečnog gasa do građevinskog materijala i hrane, postaju svakodnevna pojava. Izuzev za dovoljno bogate prevoznike, koji su na povremenim aukcijama spremni da Panami plate i četiri miliona američkih dolara za „prekorednu” plovidbu.

Alternativa je starovremena: strpljenje ili iscrpljujuće putešestvije oko Rta horn, s tovarima koji tako postaju sve skuplji za krajnjeg kupca, bilo gde da je. Nove železničke „prečice” kroz države centralne i severne Amerike i plovidba Severozapadnim prolazom, kroz zonu Arktika, nisu još ni blizu ostvarenja iz mnoštva razloga. Trgovačka ruta Pacifik–Atlantik (i obrnuto) u ovom trenutku je u klopci na koju ljudski faktor slabo može da utiče.

Na drugoj strani sveta, odluka jemenskih Huta da se iz baza nadomak strateškog prolaza Bab el Mandeb „angažuju” povodom sukoba u Gazi, na ključnoj pomorskotrgovinskoj trasi na Indijskom okeanu, poljuljala je logiku pomorskih veza između Azije i Zapada (i obrnuto).

Umesto južnim prilazom Crvenom moru ka Suecu, brojne brodovlasničke megakompanije sada radije prevoze robu rutom oko Rta dobre nade u Južnoafričkoj Republici, 11.000 kilometara dužim putem, uz kašnjenje isporuka od najmanje desetak dana. Crvenim morem sve donedavno godišnje je prolazilo 17.000–20.000 brodova, kao i većina nafte iz Zaliva ka Mediteranu, velikim evropskim atlantskim lukama i kupcima na istočnoj obali SAD. Da podmire novonastajuće troškove, kontejnerski megaprevoznici sada naplaćuju 700 dolara više po svakoj „džinovskoj kutiji” koju krcaju za nestrpljive mušterije. Na stranu što se okeanski prevoznici sada, pored drugih, suočavaju i s dilemama gde na plovidbi pored obala Afrike mogu da eventualno zastanu, tankuju gorivo i opskrbe se potrepštinama za produženu plovidbu. Inače, na rang-listi luka po efikasnosti Svetske banke za 2022. južnoafrička pristaništa u Durbanu (najveće u Africi), Kejptaunu i Ngkuri su među „najgorima”. Luke Valvis Bej (Namibija) i Port Luis (Mauricijus) smatraju se koliko-toliko sposobnim za upotrebu za mnoštvo brodova koji sada u širokom luku izbegavaju prolaz Crvenim morem.

I dok američki tovari LNG-a namenjeni platežnim kupcima u Aziji izbegavaju Suec, tečni gas iz Katara ovih dana uredno plovi Crvenim morem ka Sueckom kanalu. S druge strane, sibirska nafta utovarena na Baltiku i Crnom moru na silne tankerske starudije još neometano klizi ka Suecu i kupcima u Aziji, bez predrasuda prema najnovijim sankcijama Zapada. Na južnoj kapiji Crvenog mora ta ruska nafta naići će na snage angažovane u američkoj multinacionalnoj bezbednosnoj operaciji „Čuvar prosperiteta”.