Круна – велики борац из Малог Црнића

Рођена са 700 грама током 99 дана борила се за живот и победила

Тачно у 11.15 часова, 18. јула 2023, закуцало је срце мајушне Круне. На овај свет стигла је шеснаест недеља раније. Ова мрвица са свега 700 грама и 32 центиметра, слабашним гласићем успела је да се огласи да је жива упркос лошим прогнозама. У мамином стомаку провела је само пет и по месеци и изашла да тако мала води лавовску борбу за живот. Њене шансе да преживи биле су један одсто.

Круна је рођена у 24. недељи из уредно праћене трудноће где ништа није указивало на превремени порођај. Проблем је настао услед инфекције ешерихијом коли која није адекватно лечена. У 23. недељи мајка Јелена одлази у Београд на ултразвучни преглед, докторка јој говори да је са трудноћом све у реду али да бактерија коју има може направити проблем. Заказује јој контролу за десет дана, али она већ после пар дана осећа да нешто није у реду. Њен лекар у Пожаревцу шаље је хитно у ГАК „Народни фронт” у Београду.

– То је био петак, моја докторка није радила. Кроз главу ми пролази осећај страха, туге, али једино што тада желим је да буде све у реду – присећа се Јелена.

Већ у понедељак саопштавају јој да се упркос лековима налази у предсептичном стању, а дан касније нашла се на порођајном столу.

– Тај осећај бола и немоћи се не описује, у тим тренуцима треба прихватити да нешто што је расло у вама и још увек се помера, можда, за пар сати, неће бити живо. Порођај се завршава природним путем, али ја се самог краја не сећам јер су ме успавали. Будим се и сазнајем да је моја девојчица жива, да је изненадила и лекаре. Од тог тренутка креће борба за живот, за први удисај, за прву кап млека, за први грам. Моја Круна, мој херој, божје чудо, мој је највећи страх и моја највећа победа – прича Јелена Марковић Богдановић.

Три сата потом придружује јој се супруг Марко и заједно одлазе да виде своје „чудо”.

– Улазимо у изолацију, видимо инкубатор и у њему она – мања од свих. Тако нешто мало нисам могла ни да замислим. Прикључена на много апарата, али одлучна и спремна за борбу – присећају се родитељи који тада сазнају да су шансе за бебино преживљавање минималне. Стање се мењало из минута у минут, корак напред, два назад. Мноштво проблема – конвулзије, крварење на мозгу, септично стање, инфекције, отворен дуктус, ретинопатија…

Круна је након два дана пребачена на Институт за неонатологију. Изгубила је још 100 грама на тежини. Њена борба је трајала тачно 99 дана – 35 дана респиратора, 67 дана на кисеонику и укупно 88 дана у инкубатору из кога је изашла 16. октобра, баш на мамин рођендан. Остале дане је провела у креветићу како би се навикла и могла да оде кући. Мајка јој се придружила пар недеља пред отпуст.

– Тада је почела да учи да једе на флашицу, јер је до тада искључиво храњена преко сонде, не рачунајући почетак када је храну добијала кроз вену. Четири недеље је била животно угрожена. Много непроспаваних ноћи, не знаш да ли ће са 600 грама успети да се избори, да преживи – прича мајка Јелена.

Крунина жестока борба крунисана је победом. Много тога је морала сама да преброди да би дошла у свој дом у Малом Црнићу, да испуни живот мами, тати и својој двогодишњој сестри.

„Чим си се родила научила си како се бију најтеже битке. Уместо маминих песмица успављивали су те пиштави звуци апарата, уместо татиних сигурних руку држале су те бабице, али после 99 дана излазиш као велики победник”, написала је Јелена на дан повратка кући.

 Мали див сада има пет месеци и тешка је скоро шест килограма. Расте

окружена бригом и љубављу најближих. Рођена научена да се бори.

Анђео чувар и нада

Марко и Јелена бескрајно су захвални лекарима и особљу Института за неонатологију, који су се даноноћно несебично борили за сваки Крунин удах. Ипак, Јелени је, како каже, у најтежим данима највећу подршку пружала сестра Суза са интензивне неге, коју због боје која симболизује превремено рођене бебе, назива и својом „љубичастом тачком”, највећим ослонцем и анђелом чуваром.

– Она је била наша нада да ће све бити у реду. Уверавала нас је да морамо да верујемо у та мала бића, јер нисмо свесни каква чуда праве и била је у праву – каже Јелена. Додаје да се свака десета беба роди превремено, десетина Србије је „дивовска”.