Жене су образованије од мушкараца

Највећи број становника наше земље – 3.020.958 има завршену средњу школу, факултетску диплому поседује 933.340 наших суграђана, диплому више школе стекло је 344.056 особа, око милион грађана Србије има завршену само основну школу, док непотпуно основно образовање има око 300.000 становника наше земље, говоре подаци изведени из последњег пописа становништва. Родно сензитивна статистика сведочи да је већи број жена (24,03 одсто) него мушкараца (20,73 одсто) стекао више или високо образовање, а највећи удео особа са вишим и високим образовањем забележен је у београдским градским општинама Врачар (61,8 одсто), Нови Београд (50,4 одсто), Савски венац (53,7 одсто) и Стари град (59 процената), док је најмањи удео лица са вишим и високим образовањем у општинама Мало Црниће (5,6 одсто), Жабари (6,1 одсто) и Гаџин Хан (6,6 одсто).

Стручњаци Републичког завода за статистику сведоче да је у односу на последњи попис становништва 2011. године значајно повећан удео лица са вишим и високим образовањем – са 16,24 одсто на 22,44 процента, као и удео лица са средњим образовањем – са 48,93 одсто на 53,08 процената, док је забележено смањење удела лица без школске спреме и са непотпуним основним образовањем – са 13,68 процената на свега 6,28 одсто. Према резултатима последњег пописа становништва, мање од 38.000 особа у Србији старијих од десет година је неписмено, а неписмених жена је далеко више него неписмених мушкараца – удео жена у укупном броју неписмених износи 71 одсто. Више од половине неписмених има 65 и више година, а највећи удео неписмених у становништву живи у Бујановцу (3,6 одсто), Петровцу на Млави и Новој Црњи (по 2,7 одсто), Бојнику (2,6 одсто) и Пландишту (2,3 одсто). У периоду између два последња пописа удео неписмених лица у становништву старијих од десет година смањен је са 1,96 одсто, колико их је било на попису становништва 2011. године, на 0,63 одсто.

Како истичу у нашој националној статистичкој установи, школска спрема наших суграђана је повољнија из пописа у попис, јер генерације које су завршиле основну школу или само четири разреда осмолетке, полако умиру, а замењују их генерације које су рођене у време када је основно образовање постало законски обавезујуће. Осим тога, велики број приватних факултета и средњих школа, који је основан у последње две-три деценије, у великој мери мења, односно „поправља” образовну статистику наше земље.