Žene su obrazovanije od muškaraca

Najveći broj stanovnika naše zemlje – 3.020.958 ima završenu srednju školu, fakultetsku diplomu poseduje 933.340 naših sugrađana, diplomu više škole steklo je 344.056 osoba, oko milion građana Srbije ima završenu samo osnovnu školu, dok nepotpuno osnovno obrazovanje ima oko 300.000 stanovnika naše zemlje, govore podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva. Rodno senzitivna statistika svedoči da je veći broj žena (24,03 odsto) nego muškaraca (20,73 odsto) stekao više ili visoko obrazovanje, a najveći udeo osoba sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim gradskim opštinama Vračar (61,8 odsto), Novi Beograd (50,4 odsto), Savski venac (53,7 odsto) i Stari grad (59 procenata), dok je najmanji udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem u opštinama Malo Crniće (5,6 odsto), Žabari (6,1 odsto) i Gadžin Han (6,6 odsto).

Stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je u odnosu na poslednji popis stanovništva 2011. godine značajno povećan udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem – sa 16,24 odsto na 22,44 procenta, kao i udeo lica sa srednjim obrazovanjem – sa 48,93 odsto na 53,08 procenata, dok je zabeleženo smanjenje udela lica bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem – sa 13,68 procenata na svega 6,28 odsto. Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, manje od 38.000 osoba u Srbiji starijih od deset godina je nepismeno, a nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca – udeo žena u ukupnom broju nepismenih iznosi 71 odsto. Više od polovine nepismenih ima 65 i više godina, a najveći udeo nepismenih u stanovništvu živi u Bujanovcu (3,6 odsto), Petrovcu na Mlavi i Novoj Crnji (po 2,7 odsto), Bojniku (2,6 odsto) i Plandištu (2,3 odsto). U periodu između dva poslednja popisa udeo nepismenih lica u stanovništvu starijih od deset godina smanjen je sa 1,96 odsto, koliko ih je bilo na popisu stanovništva 2011. godine, na 0,63 odsto.

Kako ističu u našoj nacionalnoj statističkoj ustanovi, školska sprema naših sugrađana je povoljnija iz popisa u popis, jer generacije koje su završile osnovnu školu ili samo četiri razreda osmoletke, polako umiru, a zamenjuju ih generacije koje su rođene u vreme kada je osnovno obrazovanje postalo zakonski obavezujuće. Osim toga, veliki broj privatnih fakulteta i srednjih škola, koji je osnovan u poslednje dve-tri decenije, u velikoj meri menja, odnosno „popravlja” obrazovnu statistiku naše zemlje.