Одлазећи парламентарни сазив обележен инцидентима

Последњи сазив Скупштине Србије, тринаести од обнове вишестраначја, ускоро и званично одлази у историју. Конституисан је 1. августа 2022. године, а распуштен 1. новембра 2023, па са свега 15 месеци рада спада међу сазиве који су најкраће трајали, али ће пре свега бити запамћен по томе што ниједан дан заседања није прошао без неког мањег или већег инцидента. Посланици, власти и опозиције, којима су пуна уста приче о „овом високом дому”, удруженим снагама претворили су парламент у полигон за међустраначке обрачуне и размену увреда. Одмах после априлских избора опозиција је „упозорила” да ће власт морати да се навикне да слуша оно што јој се не свиђа, а власт је узвратила да ће опозиционари морати да се навикну да добију одговор. До краја мандата нису успели да се навикну, нити су се трудили.

Велики број опозиционих посланика долазио је из некадашње јединствене Демократске странке, стожера раније власти, а кад су били парламентарна већина, њихов став је био – само нека опозиција прича, председавајући ће им изрицати казне, ми ћемо да ћутимо и да што пре изгласамо све с дневног реда. За разлику од њих, посланици садашње владајуће коалиције, пре свега напредњаци, не да неће да ћуте и чекају гласање, него на седнице долазе темељно припремљени за одговор на све што би друга страна могла да каже и да уради, а председавајући казнама, за опозицију, наравно, прибегавају веома ретко и тек кад се пређу све мере и границе.

Прозападна опозиција, њени најгласнији представници, попут Срђана Миливојевића (ДС), Александра Јовановића Ћуте (ЕУ) и Радомира Лазовића (ЗЛФ), јасно су показивали колико их напредњачко одговарање нервира кроз поруке да они, уместо што одговарају, треба да ћуте, слушају и да одговарају за све „зло које је задесило Србију под влашћу напредне банде”. Напредњаци су узвраћали свим „оружјем”, па и фотографијама којима су, како су истицали, доказивали да се Миливојевић лажно представља као узгајивач јагода, „крађом” фотографија туђих засада јагода, причом о „пљескавицама с псећим месом”... Било је ту и Лазовићевих фотографија, преузетих с његових налога на друштвеним мрежама, после бурног ноћног провода... Нема тога чега се нису досетили у међусобним обрачунима. И увек је свака „досетка”, коју каже истомишљеник, колико год била непримерена, награђивана громогласним аплаузима посланика с његове стране и општом виком и галамом са супротне стране.

Власт је увек, ко год је чинио, најодговорнија за атмосферу у парламенту, али у њеном стварању сви учествују. То што је неко опозиција не значи да му је баш све допуштено, па и да најгрубље увреде представља као „обичну” критику. Увреде и критика немају баш ништа заједничко.

Владета Јанковић (Уједињени) председавао је конститутивној седници само зато што пословник налаже да та част припада најстаријем посланику, уз тачно прописане надлежности. Он је, међутим, мимо свих правила, дао себи за право да с тог места одржи политички говор-предавање о парламентаризму, „поштеним изборима, без поткупљивања, притисака, уцена, насиља...” и улози РТС-а у томе. Ово је била чиста злоупотреба места председавајућег, али је Јанковић награђен „стојећим” громогласним аплаузима својих истомишљеника и исто таквим негодовањем и галамом друге стране. Јанковић је касније више пута замерао председнику парламента Владимиру Орлићу што користи место председавајућег да одговара посланицима и да полемише с њима, иако тако крши пословник. Примедба је на месту, Орлић то не сме да ради, а ако му се полемише, треба да препусти председавање другом, седне у посланичку клупу и полемише колико му воља, као што је то радила Маја Гојковић. Али Јанковић је последњи који може да говори о злоупотреби места председавајућег.

Било је у овом сазиву и бизарних ствари, које су подизане на случајеве од невиђене важности, као што је свађа око места за седење, и то на седници посвећеној ситуацији на Косову и Метохији. Александар Јовановић Ћута (М–З–ЕУ) инсистирао је да седне на место које му је, по распореду, припадало у првом реду, али је Војислав Михаиловић (ПОКС) стигао раније, сео и није хтео ни да чује да се помери. Јовановић је стајао поред места, случај је решавао Административни одбор, нудећи разна решења, а својим „компромисним” предлогом да буде тако како одговара његовој посланичкој групи баш се истакао Ђорђе Микетић (М–З). Кад је председник одбора Миленко Јованов (СНС) рекао да ће бити тако како већина одлучи, Микетић је добацио: „Не значи да већина увек треба да одлучује.” Микетић припада групацији којој су пуна уста приче о демократији, прецизније, о њеном недостатку у „Вучићевој диктатури”, а друштво у коме мањина одлучује није демократија. Мариника Тепић (ССП) није правила никакву драму, мада је њено место заузео Мирослав Алексић (НПС), опсовавши је кад је пробала да седне.

Један од већих скандала догодио се на другој, фебруарској, седници посвећеној Косову и Метохији, уз присуство председника Александра Вучића. Било је много дреке, бусања у патриотске груди, транспарената с натписима „Вучићу, издао си Србију”, а кулминирало је јуришом опозиционара, који је предводио Милош Јовановић (НДСС), према председнику Вучићу, подигли су се и напредњаци, а све се завршило на гурању испред Вучића, који је, не померајући се с места, позивао своје да се врате на место и седну. Мучна слика за све нас, пре свега за Србе с КиМ, и велико славље представника привремених институција у Приштини и тамошњих медија.

Две ужасне трагедије које су прошлог маја задесиле Србију, убиство деце у ОШ „Владислав Рибникар” и младих у Малом Орашју и Дубони, биле су, на захтев опозиције, тема маратонске седнице, прецизније, биле су повод за седницу коју је опозиција искористила за бескрајно понављање приче о „криминалној власти”, РЕМ-у, РТС-у, „Рио Тинту”... Посланици власти и министри узвраћали су причом о „бившем режиму” и њиховом „лоповлуку”, „ужасној злоупотреби трагедије”... Расправљало се и о смени министра полиције Братислава Гашића, јер „нигде у свету нема да министар полиције, после овакве трагедије, не поднесе оставку”. Недавно се у Чешкој десила ужасна трагедија, када је један студент побио 15 својих колега у згради универзитета, цела нација се ујединила у болу, сви су заједно палили свеће и баш нико није тражио оставку министра полиције или владе. Чеси, изгледа, не знају како се поступа у „целом свету” кад се такве трагедије десе.

Скандал какав никад није виђен у скупштини догодио се на седници о којој се расправљало о ребалансу буџета. Два дана је опозиција дувала у пиштаљке и вувузеле, викала, лупала, а неки су се и пели на клупе, било је и уношења у лице посланицима владајуће коалиције и радника обезбеђења, е да би се изазвао неки инцидент, али без успеха. Власт је „расправљала” у таквој атмосфери, а резултат је најбрже усвојен ребаланс у историји обновљеног вишестраначја. Треба бити потпуни дилетант у политици или апсолутно одвојен од реалности, па помислити како ће пензионер који чека да види хоће ли добити повишицу бити фасциниран дувањем у пиштаљке и транспарентима – „Смена РЕМ-а”.

Ово је само неколико слика које илуструју како је функционисао одлазећи скупштински сазив. Нови скупштински сазив, судећи по ономе што данас гледамо, али и по томе што ће у клупе сести много оних који су у стварању атмосфере хаоса учествовали у овом одлазећем сазиву, тешко да ће бити бољи. Но, уколико буде бар мало добре воље, од парламента се може направити нешто што ће бар личити на „овај високи дом”.

Случај „порно-посланика”

Усред расправе о Косову и Метохији на мрежама се појавио снимак посланика с КиМ у више сазива Звонимира Стевића (СПС) како, док траје расправа, на телефону гледа порно-филм. Опозиција је била, како су истицали, згрожена таквим понашањем, ламентирало се онолико о неморалу и небризи... Стевић је истог часа поднео оставку и отишао из парламента. Лидер СПС-а Ивица Дачић је рекао да је оставка једини исправан потез. И јесте. Стевић се после овог скандала више ниједном није појавио у јавности, први пут није био кандидат за посланика, просто је нестао с политичке сцене. И то је најбоље што је могао да уради и за себе и за своју партију, коју је, иначе, годинама добро представљао. После овога биће памћен само као „порно-посланик”. Неки други, што је посебна тема, умешани су у сто пута гору ствар, у прави порно-скандал, али остају на политичкој сцени, правећи од себе „жртву Вучићевог режима”, у шта ни сами не верују.

Зеленовићево „свлачење” Весића и општи смех

Свашта се у овом сазиву могло чути и видети, углавном тужне сцене, али је остало запамћено да је Небојша Зеленовић, шеф посланичке групе Морамо–Заједно, успео да уједини све посланике, власти и опозиције, у општем смеху. Један једини пут смејали су се, с разлогом, сви, а Зеленовић је то постигао на седници на којој је бирана влада, када је затражио од посланика да замисле „потпуно голог Горана Весића”. Чим је то изговорио, настао је општи смех, али он се није дао омести у настојању да сликовито прикаже дотадашњи учинак власти, па је казао: „Како изгледа политика власти у Београду? Замислите да Весић нема одећу на себи, као од мајке рођен. Замислите да он нема ни доњи веш, што може да буде водовод и канализација... Али има једну значку на реверу, златну, а то је споменик на Савском тргу. И онда узмете и шетате се као од мајке рођени с том значком и кажете – ми смо патриоте...” Осим што је ово насмејало све, па и самог Весића, тешко да је ико схватио поређење Весићевог доњег веша с београдском канализацијом. Али имао је Зеленовић и „бисере” попут приче о формирању српске флоте и ту је био близу постизања јединствена у громогласном смеху, али су се његови истомишљеници задржали на осмесима.

Спајање „баба и жаба”

Обједињавање расправе је рак-рана сваког скупштинског сазива после 5. октобра 2000. године. Пре 2000. године расправљало се о сваком закону начелно и о амандманима и одмах се гласало, расправе није могло бити уколико у сали није била присутна апсолутна већина посланика – најмање 126. После тога је прво укинут кворум од 126 посланика за расправу, уведене су обједињене расправе и дан за гласање. Свака опозиција је, с правом, критиковала обједињавање расправе будући да је обједињавано углавном на десетине тачака дневног реда, па и оне које никакве међусобне везе нису имале. Сви су критиковали што се спајају „бабе и жабе”, рекорд је забележен у сазиву из 2008. године, када је стожерна странка власти била Демократска странка, тада је обједињено 96 тачака дневног реда, у дану за гласање посланици нису имали појма ни који су закони били не дневном реду, а камоли шта пише у поднетим амандманима. Напредњаци су у првим годинама власти пазили да им се тако нешто не дешава, обједињавало се ретко и пазило се на то да су тачке повезане. И у претходном сазиву су се држали тог правила, па је било по неколико обједињених расправа о повезаним законима. У овом сазиву, међутим, прешли су на обједињавање „баба и жаба”, и то по више од 30. То је нешто што не сме да се ради, а објашњење – „ви сте обједињавали 96 тачака”, није никакво оправдање.