Odlazeći parlamentarni saziv obeležen incidentima

Poslednji saziv Skupštine Srbije, trinaesti od obnove višestranačja, uskoro i zvanično odlazi u istoriju. Konstituisan je 1. avgusta 2022. godine, a raspušten 1. novembra 2023, pa sa svega 15 meseci rada spada među sazive koji su najkraće trajali, ali će pre svega biti zapamćen po tome što nijedan dan zasedanja nije prošao bez nekog manjeg ili većeg incidenta. Poslanici, vlasti i opozicije, kojima su puna usta priče o „ovom visokom domu”, udruženim snagama pretvorili su parlament u poligon za međustranačke obračune i razmenu uvreda. Odmah posle aprilskih izbora opozicija je „upozorila” da će vlast morati da se navikne da sluša ono što joj se ne sviđa, a vlast je uzvratila da će opozicionari morati da se naviknu da dobiju odgovor. Do kraja mandata nisu uspeli da se naviknu, niti su se trudili.

Veliki broj opozicionih poslanika dolazio je iz nekadašnje jedinstvene Demokratske stranke, stožera ranije vlasti, a kad su bili parlamentarna većina, njihov stav je bio – samo neka opozicija priča, predsedavajući će im izricati kazne, mi ćemo da ćutimo i da što pre izglasamo sve s dnevnog reda. Za razliku od njih, poslanici sadašnje vladajuće koalicije, pre svega naprednjaci, ne da neće da ćute i čekaju glasanje, nego na sednice dolaze temeljno pripremljeni za odgovor na sve što bi druga strana mogla da kaže i da uradi, a predsedavajući kaznama, za opoziciju, naravno, pribegavaju veoma retko i tek kad se pređu sve mere i granice.

Prozapadna opozicija, njeni najglasniji predstavnici, poput Srđana Milivojevića (DS), Aleksandra Jovanovića Ćute (EU) i Radomira Lazovića (ZLF), jasno su pokazivali koliko ih naprednjačko odgovaranje nervira kroz poruke da oni, umesto što odgovaraju, treba da ćute, slušaju i da odgovaraju za sve „zlo koje je zadesilo Srbiju pod vlašću napredne bande”. Naprednjaci su uzvraćali svim „oružjem”, pa i fotografijama kojima su, kako su isticali, dokazivali da se Milivojević lažno predstavlja kao uzgajivač jagoda, „krađom” fotografija tuđih zasada jagoda, pričom o „pljeskavicama s psećim mesom”... Bilo je tu i Lazovićevih fotografija, preuzetih s njegovih naloga na društvenim mrežama, posle burnog noćnog provoda... Nema toga čega se nisu dosetili u međusobnim obračunima. I uvek je svaka „dosetka”, koju kaže istomišljenik, koliko god bila neprimerena, nagrađivana gromoglasnim aplauzima poslanika s njegove strane i opštom vikom i galamom sa suprotne strane.

Vlast je uvek, ko god je činio, najodgovornija za atmosferu u parlamentu, ali u njenom stvaranju svi učestvuju. To što je neko opozicija ne znači da mu je baš sve dopušteno, pa i da najgrublje uvrede predstavlja kao „običnu” kritiku. Uvrede i kritika nemaju baš ništa zajedničko.

Vladeta Janković (Ujedinjeni) predsedavao je konstitutivnoj sednici samo zato što poslovnik nalaže da ta čast pripada najstarijem poslaniku, uz tačno propisane nadležnosti. On je, međutim, mimo svih pravila, dao sebi za pravo da s tog mesta održi politički govor-predavanje o parlamentarizmu, „poštenim izborima, bez potkupljivanja, pritisaka, ucena, nasilja...” i ulozi RTS-a u tome. Ovo je bila čista zloupotreba mesta predsedavajućeg, ali je Janković nagrađen „stojećim” gromoglasnim aplauzima svojih istomišljenika i isto takvim negodovanjem i galamom druge strane. Janković je kasnije više puta zamerao predsedniku parlamenta Vladimiru Orliću što koristi mesto predsedavajućeg da odgovara poslanicima i da polemiše s njima, iako tako krši poslovnik. Primedba je na mestu, Orlić to ne sme da radi, a ako mu se polemiše, treba da prepusti predsedavanje drugom, sedne u poslaničku klupu i polemiše koliko mu volja, kao što je to radila Maja Gojković. Ali Janković je poslednji koji može da govori o zloupotrebi mesta predsedavajućeg.

Bilo je u ovom sazivu i bizarnih stvari, koje su podizane na slučajeve od neviđene važnosti, kao što je svađa oko mesta za sedenje, i to na sednici posvećenoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Aleksandar Jovanović Ćuta (M–Z–EU) insistirao je da sedne na mesto koje mu je, po rasporedu, pripadalo u prvom redu, ali je Vojislav Mihailović (POKS) stigao ranije, seo i nije hteo ni da čuje da se pomeri. Jovanović je stajao pored mesta, slučaj je rešavao Administrativni odbor, nudeći razna rešenja, a svojim „kompromisnim” predlogom da bude tako kako odgovara njegovoj poslaničkoj grupi baš se istakao Đorđe Miketić (M–Z). Kad je predsednik odbora Milenko Jovanov (SNS) rekao da će biti tako kako većina odluči, Miketić je dobacio: „Ne znači da većina uvek treba da odlučuje.” Miketić pripada grupaciji kojoj su puna usta priče o demokratiji, preciznije, o njenom nedostatku u „Vučićevoj diktaturi”, a društvo u kome manjina odlučuje nije demokratija. Marinika Tepić (SSP) nije pravila nikakvu dramu, mada je njeno mesto zauzeo Miroslav Aleksić (NPS), opsovavši je kad je probala da sedne.

Jedan od većih skandala dogodio se na drugoj, februarskoj, sednici posvećenoj Kosovu i Metohiji, uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića. Bilo je mnogo dreke, busanja u patriotske grudi, transparenata s natpisima „Vučiću, izdao si Srbiju”, a kulminiralo je jurišom opozicionara, koji je predvodio Miloš Jovanović (NDSS), prema predsedniku Vučiću, podigli su se i naprednjaci, a sve se završilo na guranju ispred Vučića, koji je, ne pomerajući se s mesta, pozivao svoje da se vrate na mesto i sednu. Mučna slika za sve nas, pre svega za Srbe s KiM, i veliko slavlje predstavnika privremenih institucija u Prištini i tamošnjih medija.

Dve užasne tragedije koje su prošlog maja zadesile Srbiju, ubistvo dece u OŠ „Vladislav Ribnikar” i mladih u Malom Orašju i Duboni, bile su, na zahtev opozicije, tema maratonske sednice, preciznije, bile su povod za sednicu koju je opozicija iskoristila za beskrajno ponavljanje priče o „kriminalnoj vlasti”, REM-u, RTS-u, „Rio Tintu”... Poslanici vlasti i ministri uzvraćali su pričom o „bivšem režimu” i njihovom „lopovluku”, „užasnoj zloupotrebi tragedije”... Raspravljalo se i o smeni ministra policije Bratislava Gašića, jer „nigde u svetu nema da ministar policije, posle ovakve tragedije, ne podnese ostavku”. Nedavno se u Češkoj desila užasna tragedija, kada je jedan student pobio 15 svojih kolega u zgradi univerziteta, cela nacija se ujedinila u bolu, svi su zajedno palili sveće i baš niko nije tražio ostavku ministra policije ili vlade. Česi, izgleda, ne znaju kako se postupa u „celom svetu” kad se takve tragedije dese.

Skandal kakav nikad nije viđen u skupštini dogodio se na sednici o kojoj se raspravljalo o rebalansu budžeta. Dva dana je opozicija duvala u pištaljke i vuvuzele, vikala, lupala, a neki su se i peli na klupe, bilo je i unošenja u lice poslanicima vladajuće koalicije i radnika obezbeđenja, e da bi se izazvao neki incident, ali bez uspeha. Vlast je „raspravljala” u takvoj atmosferi, a rezultat je najbrže usvojen rebalans u istoriji obnovljenog višestranačja. Treba biti potpuni diletant u politici ili apsolutno odvojen od realnosti, pa pomisliti kako će penzioner koji čeka da vidi hoće li dobiti povišicu biti fasciniran duvanjem u pištaljke i transparentima – „Smena REM-a”.

Ovo je samo nekoliko slika koje ilustruju kako je funkcionisao odlazeći skupštinski saziv. Novi skupštinski saziv, sudeći po onome što danas gledamo, ali i po tome što će u klupe sesti mnogo onih koji su u stvaranju atmosfere haosa učestvovali u ovom odlazećem sazivu, teško da će biti bolji. No, ukoliko bude bar malo dobre volje, od parlamenta se može napraviti nešto što će bar ličiti na „ovaj visoki dom”.

Slučaj „porno-poslanika”

Usred rasprave o Kosovu i Metohiji na mrežama se pojavio snimak poslanika s KiM u više saziva Zvonimira Stevića (SPS) kako, dok traje rasprava, na telefonu gleda porno-film. Opozicija je bila, kako su isticali, zgrožena takvim ponašanjem, lamentiralo se onoliko o nemoralu i nebrizi... Stević je istog časa podneo ostavku i otišao iz parlamenta. Lider SPS-a Ivica Dačić je rekao da je ostavka jedini ispravan potez. I jeste. Stević se posle ovog skandala više nijednom nije pojavio u javnosti, prvi put nije bio kandidat za poslanika, prosto je nestao s političke scene. I to je najbolje što je mogao da uradi i za sebe i za svoju partiju, koju je, inače, godinama dobro predstavljao. Posle ovoga biće pamćen samo kao „porno-poslanik”. Neki drugi, što je posebna tema, umešani su u sto puta goru stvar, u pravi porno-skandal, ali ostaju na političkoj sceni, praveći od sebe „žrtvu Vučićevog režima”, u šta ni sami ne veruju.

Zelenovićevo „svlačenje” Vesića i opšti smeh

Svašta se u ovom sazivu moglo čuti i videti, uglavnom tužne scene, ali je ostalo zapamćeno da je Nebojša Zelenović, šef poslaničke grupe Moramo–Zajedno, uspeo da ujedini sve poslanike, vlasti i opozicije, u opštem smehu. Jedan jedini put smejali su se, s razlogom, svi, a Zelenović je to postigao na sednici na kojoj je birana vlada, kada je zatražio od poslanika da zamisle „potpuno golog Gorana Vesića”. Čim je to izgovorio, nastao je opšti smeh, ali on se nije dao omesti u nastojanju da slikovito prikaže dotadašnji učinak vlasti, pa je kazao: „Kako izgleda politika vlasti u Beogradu? Zamislite da Vesić nema odeću na sebi, kao od majke rođen. Zamislite da on nema ni donji veš, što može da bude vodovod i kanalizacija... Ali ima jednu značku na reveru, zlatnu, a to je spomenik na Savskom trgu. I onda uzmete i šetate se kao od majke rođeni s tom značkom i kažete – mi smo patriote...” Osim što je ovo nasmejalo sve, pa i samog Vesića, teško da je iko shvatio poređenje Vesićevog donjeg veša s beogradskom kanalizacijom. Ali imao je Zelenović i „bisere” poput priče o formiranju srpske flote i tu je bio blizu postizanja jedinstvena u gromoglasnom smehu, ali su se njegovi istomišljenici zadržali na osmesima.

Spajanje „baba i žaba”

Objedinjavanje rasprave je rak-rana svakog skupštinskog saziva posle 5. oktobra 2000. godine. Pre 2000. godine raspravljalo se o svakom zakonu načelno i o amandmanima i odmah se glasalo, rasprave nije moglo biti ukoliko u sali nije bila prisutna apsolutna većina poslanika – najmanje 126. Posle toga je prvo ukinut kvorum od 126 poslanika za raspravu, uvedene su objedinjene rasprave i dan za glasanje. Svaka opozicija je, s pravom, kritikovala objedinjavanje rasprave budući da je objedinjavano uglavnom na desetine tačaka dnevnog reda, pa i one koje nikakve međusobne veze nisu imale. Svi su kritikovali što se spajaju „babe i žabe”, rekord je zabeležen u sazivu iz 2008. godine, kada je stožerna stranka vlasti bila Demokratska stranka, tada je objedinjeno 96 tačaka dnevnog reda, u danu za glasanje poslanici nisu imali pojma ni koji su zakoni bili ne dnevnom redu, a kamoli šta piše u podnetim amandmanima. Naprednjaci su u prvim godinama vlasti pazili da im se tako nešto ne dešava, objedinjavalo se retko i pazilo se na to da su tačke povezane. I u prethodnom sazivu su se držali tog pravila, pa je bilo po nekoliko objedinjenih rasprava o povezanim zakonima. U ovom sazivu, međutim, prešli su na objedinjavanje „baba i žaba”, i to po više od 30. To je nešto što ne sme da se radi, a objašnjenje – „vi ste objedinjavali 96 tačaka”, nije nikakvo opravdanje.