Богата земља са све више сиромашних

Најбогатију земљу Европске уније њени становници све чешће описују као - богату земљу са све више сиромашних.

У Немачкој данас живи више од 607.000 људи без сталног крова над главом. Од тога њих 50.000 живи на улици. Народне кухиње имају све више корисника, а донација је све мање.

Немачка већ дуже времена виси на самој граници рецесије. У нову 2024. годину ушла је без усвојеног буџета. Влада није успела да закрпи рупу од 60 милијарди евра коју је кабинет Олафа Шолца хтео да пребаци из фонда за санирање последица пандемије у фонд за еколошку трансформацију економије.  Уставни суд прогласио је то неуставним.

Због мањка у буџету прорачуну сва министарства морају додатно да штеде.

У Немачкој се сиромашном особом сматрају они чији је приход  домаћинства мањи од 60 одсто такозваног средњег дохотка у држави. За једночлано домаћинство, сиромаштво значи месечни приход мањи од 1.200 евра.

На удару су и немачки пољопривредници. Смањују им се субвенције за пољопривредни дизел и порез за превоз, тврде да их влада гура у банкрот.

„Направила сам грубу рачуницу, без субвенција имаћу 20 хиљада евра трошкова више, што је неприхватљиво, каже Јула Бонселс, пољопривредница.

„Већина фарми је породична, а ако се остваре планове владе, можемо их затворити, тврди винар Ервин Декер.

„Последице ћемо осетити ми, али и сви потрошачи, цене хране ће да расту, поручио је Бенy Хект, узгајивач свиња.

Пораст трошкова живота, недостатак станова и повећане цене смештаја утичу на већину немачких породица.

Упркос богатству Немачке, сиромаштво је видљиво на сваком кораку, народне кухиње су пуне, преноси „Пословни дневник“ .

Пре тридесетак година у Немачкој је у сиромаштву живело мало више од милион деце. И поред пада наталитета, данас се тај број утростручио.

„Свако пето дете одраста у породици која је сиромашна или је у опасности да склизне у сиромаштво. У богатој земљи као што је Немачка не говоримо о апсолутном сиромаштву, када деца живе на улици или морају да раде да би преживела, већ о релативном сиромаштву, а то значи да породице имају мање од 60 одсто просечне зараде или зависе од подршке државе,” каже др Ирина Волф, из Института за социјални рад у Франкфурту на Мајни, за Дојче веле.

Мање новца одваја се и за образовање. Због тога не треба да чуди и све слабије познавање немачког језика код ученика.

„У оквиру програма ПИСА тестови су показали да 25 одсто ученика четвртог разреда не зна правилно да чита. То је алармантно, али је и повезано је са новцем, каже Берн Сигелков, из организације „Арч”.

Расте број бескућника. Нису то само мигранти, готово 60 одсто су Немци.

„Потражња премашује понуду. То видимо сваки дан, то је оно што се променило и све је приметније последњих година, тврди Матијас Форстер, волонтер из организације „Колд бас“.

Уочи Нове године за бескућнике су организоване бесплатне божићне вечере, а нудило се бесплатно шишање и бријање.

Банка хране „Тафел” припремила је више од 10.000 пакета са најнужнијим потрепштинама, али би немачка влада могла више да учини јер потребе стално расту, кажу из ове организације.

„Једноставно примећујемо да нема разлике у приступу социјалној политици између бивше и садашње владе, барем не кад су у питању људи погођени сиромаштво. Има покушаја али је то све врло слабо,” каже Сабина Верт из „Тафела”.

Сиромашни се у Немачкој све чешће се смрзавају јер не могу да плате грејање, а уз то изложени су и социјалној искључености из друштва.