Bogata zemlja sa sve više siromašnih

Najbogatiju zemlju Evropske unije njeni stanovnici sve češće opisuju kao - bogatu zemlju sa sve više siromašnih.

U Nemačkoj danas živi više od 607.000 ljudi bez stalnog krova nad glavom. Od toga njih 50.000 živi na ulici. Narodne kuhinje imaju sve više korisnika, a donacija je sve manje.

Nemačka već duže vremena visi na samoj granici recesije. U novu 2024. godinu ušla je bez usvojenog budžeta. Vlada nije uspela da zakrpi rupu od 60 milijardi evra koju je kabinet Olafa Šolca hteo da prebaci iz fonda za saniranje posledica pandemije u fond za ekološku transformaciju ekonomije.  Ustavni sud proglasio je to neustavnim.

Zbog manjka u budžetu proračunu sva ministarstva moraju dodatno da štede.

U Nemačkoj se siromašnom osobom smatraju oni čiji je prihod  domaćinstva manji od 60 odsto takozvanog srednjeg dohotka u državi. Za jednočlano domaćinstvo, siromaštvo znači mesečni prihod manji od 1.200 evra.

Na udaru su i nemački poljoprivrednici. Smanjuju im se subvencije za poljoprivredni dizel i porez za prevoz, tvrde da ih vlada gura u bankrot.

„Napravila sam grubu računicu, bez subvencija imaću 20 hiljada evra troškova više, što je neprihvatljivo, kaže Jula Bonsels, poljoprivrednica.

„Većina farmi je porodična, a ako se ostvare planove vlade, možemo ih zatvoriti, tvrdi vinar Ervin Deker.

„Posledice ćemo osetiti mi, ali i svi potrošači, cene hrane će da rastu, poručio je Beny Hekt, uzgajivač svinja.

Porast troškova života, nedostatak stanova i povećane cene smeštaja utiču na većinu nemačkih porodica.

Uprkos bogatstvu Nemačke, siromaštvo je vidljivo na svakom koraku, narodne kuhinje su pune, prenosi „Poslovni dnevnik“ .

Pre tridesetak godina u Nemačkoj je u siromaštvu živelo malo više od milion dece. I pored pada nataliteta, danas se taj broj utrostručio.

„Svako peto dete odrasta u porodici koja je siromašna ili je u opasnosti da sklizne u siromaštvo. U bogatoj zemlji kao što je Nemačka ne govorimo o apsolutnom siromaštvu, kada deca žive na ulici ili moraju da rade da bi preživela, već o relativnom siromaštvu, a to znači da porodice imaju manje od 60 odsto prosečne zarade ili zavise od podrške države,” kaže dr Irina Volf, iz Instituta za socijalni rad u Frankfurtu na Majni, za Dojče vele.

Manje novca odvaja se i za obrazovanje. Zbog toga ne treba da čudi i sve slabije poznavanje nemačkog jezika kod učenika.

„U okviru programa PISA testovi su pokazali da 25 odsto učenika četvrtog razreda ne zna pravilno da čita. To je alarmantno, ali je i povezano je sa novcem, kaže Bern Sigelkov, iz organizacije „Arč”.

Raste broj beskućnika. Nisu to samo migranti, gotovo 60 odsto su Nemci.

„Potražnja premašuje ponudu. To vidimo svaki dan, to je ono što se promenilo i sve je primetnije poslednjih godina, tvrdi Matijas Forster, volonter iz organizacije „Kold bas“.

Uoči Nove godine za beskućnike su organizovane besplatne božićne večere, a nudilo se besplatno šišanje i brijanje.

Banka hrane „Tafel” pripremila je više od 10.000 paketa sa najnužnijim potrepštinama, ali bi nemačka vlada mogla više da učini jer potrebe stalno rastu, kažu iz ove organizacije.

„Jednostavno primećujemo da nema razlike u pristupu socijalnoj politici između bivše i sadašnje vlade, barem ne kad su u pitanju ljudi pogođeni siromaštvo. Ima pokušaja ali je to sve vrlo slabo,” kaže Sabina Vert iz „Tafela”.

Siromašni se u Nemačkoj sve češće se smrzavaju jer ne mogu da plate grejanje, a uz to izloženi su i socijalnoj isključenosti iz društva.