Мала деца и како рећи „не”

Искуснији родитељи имају обичај да кажу како их је дете највише слушало кад је било беба. Тада малишан помно прати сваки покрет маме и тате и све му је смешно. Али наравно, дође се и до оног момента када дете више није беба, родитељ преузима и улогу васпитача, бави се дететовом дисциплином и спречавањем опасности.

Овом темом бавио се и Брет Коен у својој књизи „Оно што сваки тата треба да зна” (Вулкан издаваштво, 2023, превела Звездана Шелмић). Он каже да је за децу сасвим природно да испробавају границе, пробају нове ствари и удовољавају сопственој љубопитљивости.

‒ Нико не воли да чује, па ни да каже „не”, али то је велики део вашег родитељског посла ‒ и зато је важно да то кажете како треба ‒ наводи Коен у поглављу под називом „Како рећи ’не’”.

Он даје неколико савета родитељима.

Бити одлучан

– Када кажете „не”, морате то и мислити, те немојте одустати ма колико се ваше дете опирало. Будите доследни и гласом и држањем ‒ наводи аутор и додаје да често родитељи могу употребити и строг поглед који ће пренети исту поруку као и речи.

Понудити алтернативу

Родитељ може да покуша да не каже „не”.

‒ Дете мора да зна да ви желите да оно ради занимљиве ствари, али не и ту конкретну ствар коју сте управо забранили. Зато покушајте да понудите нешто друго што се може радити: ,,Не можеш да бацаш лопту по кући, али можеш да направиш трку аутомобила на поду.”

Размотрити ситуацију

Коен напомиње да не треба очекивати да дете мирно седи целог дана док се родитељ бави својим одраслим активностима.

‒ Ако видите да постаје сувише немирно, изведите га напоље и пустите да неко време јурца. Удовољите дететовој радозналости са много одговора ,,да”.