Mala deca i kako reći „ne”

Iskusniji roditelji imaju običaj da kažu kako ih je dete najviše slušalo kad je bilo beba. Tada mališan pomno prati svaki pokret mame i tate i sve mu je smešno. Ali naravno, dođe se i do onog momenta kada dete više nije beba, roditelj preuzima i ulogu vaspitača, bavi se detetovom disciplinom i sprečavanjem opasnosti.

Ovom temom bavio se i Bret Koen u svojoj knjizi „Ono što svaki tata treba da zna” (Vulkan izdavaštvo, 2023, prevela Zvezdana Šelmić). On kaže da je za decu sasvim prirodno da isprobavaju granice, probaju nove stvari i udovoljavaju sopstvenoj ljubopitljivosti.

‒ Niko ne voli da čuje, pa ni da kaže „ne”, ali to je veliki deo vašeg roditeljskog posla ‒ i zato je važno da to kažete kako treba ‒ navodi Koen u poglavlju pod nazivom „Kako reći ’ne’”.

On daje nekoliko saveta roditeljima.

Biti odlučan

– Kada kažete „ne”, morate to i misliti, te nemojte odustati ma koliko se vaše dete opiralo. Budite dosledni i glasom i držanjem ‒ navodi autor i dodaje da često roditelji mogu upotrebiti i strog pogled koji će preneti istu poruku kao i reči.

Ponuditi alternativu

Roditelj može da pokuša da ne kaže „ne”.

‒ Dete mora da zna da vi želite da ono radi zanimljive stvari, ali ne i tu konkretnu stvar koju ste upravo zabranili. Zato pokušajte da ponudite nešto drugo što se može raditi: ,,Ne možeš da bacaš loptu po kući, ali možeš da napraviš trku automobila na podu.”

Razmotriti situaciju

Koen napominje da ne treba očekivati da dete mirno sedi celog dana dok se roditelj bavi svojim odraslim aktivnostima.

‒ Ako vidite da postaje suviše nemirno, izvedite ga napolje i pustite da neko vreme jurca. Udovoljite detetovoj radoznalosti sa mnogo odgovora ,,da”.