Обновљена црква уз помоћ народа

Лепосавић, Улије – Биће пета година како су две сестре по богу, мати Нина (Ђурђевић) и мати Јулијана (Ракић) божјом промисли дошле у манастир Свете Петке у селу Улију, на самом ободу Лепосавића, подно висова Копаоника.

На брду Градац ушушкао се манастир, један од три женска на северу Космета, који храмовну славу Свету преподобну мученицу Параскеву Римљанку празнује 8. августа, када многи сељани подно Рогозне и Копаоника славе „малу славу”. Празнује се овде и монашка слава 27. октобра, када је порта манастира мала да прими све верујуће и оне који би да се богу помоле долазећи са свих страна не само северног Космета, него и из Рашке, Новог Пазара и других крајева централне Србије.

Септембра 2018. године, мати Нина и мати Јулијана, некада студенткиње Београдског универзитета, са скоро свршеним дипломама Филозофског факултета и студија за српски језик и књижевност, дошле су у Лепосавић, у манастир који је до тада водило братство лепосавићке парохије. Некада је на овом месту, на брду Градац, где вековима живе Улијани, од којих се многи и сахрањују на манастирском гробљу, била само црква, из средњег века, коју је краљ Милутин даровао манастиру Бањска. Храм је био посвећен Распећу Христовом, да би 1935. године на темељима старе цркве никао нови, под садашњим називом.

Много су мати Јулијана, родом из Београда, и мати Нина, из Косовске Митровице, за кратко време, успеле да ураде. Да обнове и прошире цркву, почев од зидова, до крова, да делом ураде потпорни зид који се обрушава наслоњен с брда на којем се дижу столетни храстови… Урадиле су толико тога, незамисливог за две монахиње које се не либе да се ухвате укоштац с тешким, грађевинским пословима.

Крећемо пут Улија, обесхрабрени снегом који је почео да веје. Напречац је стао, али је северац донео хладну кишу. Дан пре тога, али и данима после, грејало је сунце, као да се иде ка пролећу, а не почетку зиме.

Не препознајемо улаз у манастирску порту. Камена ограда, нова манастирска капија. Види се пред капијом да су радови још у току. На платоу испред браон камење, читава тона, које ће тек да се сече, да се бруси као какав дијамант, јер манастир Свете Петке је као тек пронађен драгуљ међу свим невољама које су север КиМ у последње време погодиле.

Киша лије, док нам кишобран носи северац с Копаоника. Одлете, тамо негде у њиве улијанске, у ливаде и воћњаке вредних сељана, решених да остану на својој земљи.

– Да немају каквог пса – сами са собом причамо, док се пред нама пружа манастирска порта са још зеленом и под конац ошишаном травом.

Цвеће још цвета у саксијама дуж свих стаза које воде до конака, до цркве, новосаграђеног звоника и трема где се окупља народ у време манастирске славе, под којим траже хлад и заштиту од летњег пљуска и јесење хладне и досадне кише.

Пред нас долази игуманија Нина, а за њом и мати Јулијана. Поново смо у познатој гостинској соби.

– Чекамо вас – озарено говоре углас док се сав мир овог света, чини се, слио у ово свето место, ту у конаку на корак од цркве, где одскора поред чудотворне иконе Свете Петке народ тражи спас, избављење од болести и свих мука и пред чудотворном иконом Улијском красницом – Пресветом Богородицом из 18. века, копијом Пећке краснице коју је владика рашко-призренски Теодосије овде донео на Ђурђевдан 2022. године.

– Потпуно је рестаурирана. Била је нагорела, напрсла и на њој се радило годину дана. Откако је враћена у манастир, историчари уметности су је назвали Улијска красница и о њој пишу научни рад. За њу су посебно израђена два трона – за чудотворну икону Свете Петке Римљанке и за честице њених моштију, као и за честице светог краља Стефана Дечанског и део одежде из 14. века. У дуборезу је урађен и велики моштаник, за честице моштију светитеља – говори игуманија Нина, док нас мати Јулијана нуди као дукат жутом питом, посном, и пред нас ставља колаче, комиспрот са кором од сушене поморанџе и специјално ушећереним комадићима овог воћа.

Ове године, рекоше, нису као раније, што због кишног пролећа и лета, што због грађевинских радова, ишле у бербу чајева, али „имаће за зиму”.

Духовни живот две монахиње почео још пре готово 20 година у манастиру Кончул код Рашке, где су службовале до доласка у Улије.

– Задржавамо вас, мати – обраћамо се обема гледајући на сат, где се време нехотице, у причи, отело.

Идемо ка цркви, док киша ношена ветром бије по образима.

Ускоро ће најрадоснији хришћански празник. Спремају се мати Јулијана и Нина за божићно бдење, за литургију где је годинама црква мала да прими све оне који би да дочекају празник рођења Христовог.

– На свакој недељној литургији је пуно верног народа. Има људи и на јутрењу и на вечерњем богослужењу. Радује нас што све више младих долази, али и мајке са малом децом – говори у даху игуманија док журимо ка цркви.

Замагљује нам се вид од лепоте и блеска мермера којим је покривен под у проширеном и старом делу цркве. Нови ручно рађен иконостас је пред нама, рад професора Владана Мартиновића, познатог вајара који је небројено иконостаса радио за цркве широм Косова и Метохије.

Видимо тронове који су нам описивани, направљене су и нове клупе за седење, али и троношци за децу ненавиклу на стајање на литургији.

Саградиле су мати Нина и Јулијана и нови звоник од камена, а у приземљу оставиле место и за малу продавницу.

Успело је ово малено сестринство и да заштити део ка брду које се налази на само неколико метара од цркве, да га подупру, а у тежим радовима често им помажу и млади из лепосавићке општине.

– С благословом надлежног епископа рашко-призренског господина Теодосија, обнову манастира помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, бројне хуманитарне организације, а преко њих и сав српски народ у земљи и дијаспори. Много нам помажу и млади из лепосавићке општине. Ми не разликујемо велике и мале донаторе јер су пред богом и пред Светом Петком сви једнаки. Од свога су одвајали и с љубављу се уграђивали у ову светињу чија обнова још траје. Да није нашег народа, не би било ни нас, јер једни без других не можемо. Љубав је заправо црква божја коју никаква сила не може да надвлада јер јој је темељ Богомладенац Христос – казује под тремом цркве игуманија Нина, док хладни ветар брише доле ка Лепосавићу, ка самој вароши, а са околних брда се диже магла. Игуманија