Осврт на резултате ПИСА теста

На спроведеном ПИСА тесту наши основци се нису баш прославили. Који су разлози за лош резултат? По мом мишљењу то је обимно градиво, које наставници морају да пређу како год знају и умеју. Да би испунили план, морају да журе, а пословица каже: „Све што је журно, то је кусо.” Наши ђаци у већини уче градиво које им ничему не служи у животу.

Питам се могу ли основци да савладају и разумеју скоро целу хемију (7. и 8. разред) која се предаје у средњој школи и на факултету? Много теорије, а нимало практичне наставе. Где се изводе неки од практичних огледа који су програмом предвиђени? Нигде. Да ли су ђаци макар видели епрувету, пипету, мензуру, лакмус папир? Не.

Математика је посебна прича. Шта ће основцима неједначине, поготову када се мења знак неједнакости, ставови сличности троуглова, конструкције квадратног корена из ирационалних бројева? Основци можда ово савладају и „знају”, али не разумеју и не знају рачуне као што су пропорције и процентни рачун. Овим, животним лекцијама треба посветити више пажње (бар цео један месец); то је много важније за живот од, на пример, ирационалних бројева. Много тога што основци уче предаје се поново у средњој школи.

Има још једна ствар. Уџбенике за основну школу често пишу универзитетски професори, који неретко пишу на деци неразумљив начин, на нивоу који основци не разумеју. Онда деца мора да „бубају” и репродукују нешто што не разумеју. Наравно да то ничему не служи.

Све у свему, треба знатно да се редукује наставни програм за основну школу, да наставници имају времена да темељно обраде редуковано градиво, да то ђаци утврде, разумеју и науче за цео живот.

Ако би се ова сугестија спровела, убеђен сам да би резултати на будућем ПИСА тесту били много бољи.

Мартин Вереш,
Београд