Osvrt na rezultate PISA testa

Na sprovedenom PISA testu naši osnovci se nisu baš proslavili. Koji su razlozi za loš rezultat? Po mom mišljenju to je obimno gradivo, koje nastavnici moraju da pređu kako god znaju i umeju. Da bi ispunili plan, moraju da žure, a poslovica kaže: „Sve što je žurno, to je kuso.” Naši đaci u većini uče gradivo koje im ničemu ne služi u životu.

Pitam se mogu li osnovci da savladaju i razumeju skoro celu hemiju (7. i 8. razred) koja se predaje u srednjoj školi i na fakultetu? Mnogo teorije, a nimalo praktične nastave. Gde se izvode neki od praktičnih ogleda koji su programom predviđeni? Nigde. Da li su đaci makar videli epruvetu, pipetu, menzuru, lakmus papir? Ne.

Matematika je posebna priča. Šta će osnovcima nejednačine, pogotovu kada se menja znak nejednakosti, stavovi sličnosti trouglova, konstrukcije kvadratnog korena iz iracionalnih brojeva? Osnovci možda ovo savladaju i „znaju”, ali ne razumeju i ne znaju račune kao što su proporcije i procentni račun. Ovim, životnim lekcijama treba posvetiti više pažnje (bar ceo jedan mesec); to je mnogo važnije za život od, na primer, iracionalnih brojeva. Mnogo toga što osnovci uče predaje se ponovo u srednjoj školi.

Ima još jedna stvar. Udžbenike za osnovnu školu često pišu univerzitetski profesori, koji neretko pišu na deci nerazumljiv način, na nivou koji osnovci ne razumeju. Onda deca mora da „bubaju” i reprodukuju nešto što ne razumeju. Naravno da to ničemu ne služi.

Sve u svemu, treba znatno da se redukuje nastavni program za osnovnu školu, da nastavnici imaju vremena da temeljno obrade redukovano gradivo, da to đaci utvrde, razumeju i nauče za ceo život.

Ako bi se ova sugestija sprovela, ubeđen sam da bi rezultati na budućem PISA testu bili mnogo bolji.

Martin Vereš,
Beograd