Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад би палата причала

Сликовница о здању Савремене галерије културе један је од начина на који се деца уводе у причу о здању Ференца Рајхла, сецесији и једном периоду историје града
Кад би палата причала
Зграда Савремене галерије и даље се назива Рајхлова палата (Фото Савремена галерија)

Суботица – Палате и раскошна здања увек голицају машту и подстичу на питање какве би све тајне, лепе и мање лепе тренутке из живота својих станара могле да испричају. О једном од најлепших здања у граду, палати Савремене галерије, изашла је сликовница која насловом „Кад би палата причала...” управо сугерише да је то здање богато историјом исто као што је богата и њена спољна и унутрашња декорација.

Књига намењена пре свега млађој популацији настала је у оквиру пројекта Министарства културе и један је од начина на који се деца уводе у причу о палати, али и сецесији и једном периоду историје града.

Зграда Савремене галерије и даље се често назива Рајхлова палата по имену њеног творца архитекте Ференца Рајхла који је ово прелепо здање у стилу сецесије саградио 1904. године као породични дом. Нажалост, здање је постало и презахтевно за његове породичне финансије те је банкротирао и већ након четири године са породицом је морао да напусти кућу. Наставио је да ради у Сегедину и другим градовима где је подигао такође невероватна здања.

Писање текста за сликовницу поверено је Роберту Такаричу, док је илустрације урадила Лариса Иванковић, суботичка уметница. На промоцији ове сликовнице о њеном значају говорила је и Неда Џамић, историчарка уметности из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

„Ово здање мени личи на кућу за лутке, а идеја за писање текста настала је када сам схватио да је Рајхл овде живео са своје две девојчице. Пошто и сам имам ћерке близнакиње, то ми је помогло да се развије идеја како испричати ову причу за децу. О кући говорим из угла Рајхлове старије ћерке Илме, о томе како су живели у овој палати, шта су радили. Прича је питка и лако тече, али је за њу требало много истраживати период с почетка 20. века и време сецесије”, каже аутор текста Роберт Такарич.

Сликовница је доступна на српском и мађарском језику.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.