Kad bi palata pričala

Subotica – Palate i raskošna zdanja uvek golicaju maštu i podstiču na pitanje kakve bi sve tajne, lepe i manje lepe trenutke iz života svojih stanara mogle da ispričaju. O jednom od najlepših zdanja u gradu, palati Savremene galerije, izašla je slikovnica koja naslovom „Kad bi palata pričala...” upravo sugeriše da je to zdanje bogato istorijom isto kao što je bogata i njena spoljna i unutrašnja dekoracija.

Knjiga namenjena pre svega mlađoj populaciji nastala je u okviru projekta Ministarstva kulture i jedan je od načina na koji se deca uvode u priču o palati, ali i secesiji i jednom periodu istorije grada.

Zgrada Savremene galerije i dalje se često naziva Rajhlova palata po imenu njenog tvorca arhitekte Ferenca Rajhla koji je ovo prelepo zdanje u stilu secesije sagradio 1904. godine kao porodični dom. Nažalost, zdanje je postalo i prezahtevno za njegove porodične finansije te je bankrotirao i već nakon četiri godine sa porodicom je morao da napusti kuću. Nastavio je da radi u Segedinu i drugim gradovima gde je podigao takođe neverovatna zdanja.

Pisanje teksta za slikovnicu povereno je Robertu Takariču, dok je ilustracije uradila Larisa Ivanković, subotička umetnica. Na promociji ove slikovnice o njenom značaju govorila je i Neda Džamić, istoričarka umetnosti iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

„Ovo zdanje meni liči na kuću za lutke, a ideja za pisanje teksta nastala je kada sam shvatio da je Rajhl ovde živeo sa svoje dve devojčice. Pošto i sam imam ćerke bliznakinje, to mi je pomoglo da se razvije ideja kako ispričati ovu priču za decu. O kući govorim iz ugla Rajhlove starije ćerke Ilme, o tome kako su živeli u ovoj palati, šta su radili. Priča je pitka i lako teče, ali je za nju trebalo mnogo istraživati period s početka 20. veka i vreme secesije”, kaže autor teksta Robert Takarič.

Slikovnica je dostupna na srpskom i mađarskom jeziku.