Курс без курса

На готово наивно новинарско питање, може ли курс евра да буде и нижи од садашњих 77 или 78 динара, професор Економског факултета др Бошко Живковић одговорио је ових дана на конференцији за медије веома озбиљно – може. За колико? Е то нико не зна, рече професор. Јер, да зна можда би и он седео на неком другом месту. Углавном, укратко, све зависи од "понуде и тражње" по којој се и садашњи курс формира.
Судећи по ономе што нам се на економској, тачније монетарној сцени месецима догађа, инфлација расте а курс клизи надоле, можда би и економска теорија могла бити на тешком испиту у одговору – како је то могуће. Стручњаци, па и сам поменути професор Живковић, кажу да се код нас не догађа ништа ново у односу на све земље које су прошле чистилиште звано – транзиција. Све су се готово без изузетка суочиле са тим феноменом – да уз цене расте и курс националне валуте, уместо да оштро пада, макар за стопу инфлације, ако не и који постотак више.

Теорија и пракса су, међутим, у овом случају – помирене. У Србију се слива по разним основама, од дознака наших земљака из света (око три милијарде долара само током прошле године), преко кредита банака, прихода од приватизације и страних директних инвестиција, извоза... веома велики новац, који, за сада, све покрива – и велики увоз и огроман дефицит (око 6,5 милијарди евра) и нарасле обавезе привреде, грађана и државе.

И када сви изађу пред продавце девиза суоче се са понудом којој се не може одолети – евра, што би рекли, као блата. Што би их мењачи или банке, а у крајњој линији Народна банка Србије, плаћали 85, ако могу да их купе по много нижој цени. И то ће да потраје, јер понуда евра не јењава, о чему говори и упоран раст девизних резерви земље.

Овакав курс, наравно, одговара увозницима, али не и извозницима. Они као да не хају за ту чињеницу па извоз већ месецима расте по стопи већој од 30 процената. На губитку су и они који имају сталне месечне приходе у еврима или доларима, али су зато у плусу они који су се задужили у динарима са девизном клаузулом. Нижи курс – мања рата.

Питање свих питања је, међутим, докле ово колатерално монетарно благостање може да потраје.

Све до оног часа док у земљу буде улазило више девиза него што нам је по свим основама – потребно. Као у систему пирамидалних банака. А то, ипак, не може да траје вечно. Једном ће се, не дај боже колико сутра, догодити да приливи буду мањи од обавеза и садашња лагодност постаће ноћна мора НБС, али и економских власти.

За сада све иде по нашем добро познатом систему "неће ваљда". Отуда и курс без одговарајућег курса.

Дотле НБС води доследну антиинфлациону политику, са свим изазовима и високим трошковима, али, сматрају стручњаци, ваљало би да у току идуће године поведе мало више рачуна и о цени динара. Јесте њен превасходан задатак вођење рачуна о инфлацији и здрављу националне валуте, али не по цену потпуног запостављања девизног курса, који полако постаје велико буре барута. А варничи на све стране.