Ординације пуне пацијената који кашљу

Готово да нема породице у којој ових дана барем неко не кашље, а и ординације лекара су пуне оних људи који се жале да им кашаљ дуго траје, да их мучи и дању и ноћу, да их исцрпљује и да су све пробали од лекова и народних „рецепата”, али да ништа не помаже.

Код неких је кашаљ пратећа појава вируса, код неких короне, а има и оних код којих се појавио уз грип. Уз ову „тридемију”, како се популарно назива ово царство вируса, додатан проблем прави и велики кашаљ, због којег је, на пример у Београду, већ проглашена епидемија. Ипак, лекари кажу да ситуација није драматична и да је важно да пацијенти прате савете својих доктора.

Према речима др Љиљане Тимотијевић, директорке Завода за плућне болести и туберкулозу, зима је период када се код пацијената који имају хроничну опструктивну болест плућа додатно погоршава здравствено стање, на шта утичу и бројни вируси и бактерије.

– Има доста оних који се јављају лекарима због кашља, на шта сигурно утичу вируси који дају веома високу температуру, али и веће аеро-загађење. Због пандемије короне, деца нису прележала све вирусе и инфекције који су карактеристични за њихов узраст па су сада прокужена бројним вирусима и доносе их старијима код куће. Све те инфекције преносе се додиром или капљичним путем, капљицама које се формирају приликом кијања и кашљања. Има више оболелих од великог кашља – истиче за „Политику” др Тимотијевић.

Треба знати да сваки кашаљ који траје више од три недеља захтева да се уради снимак плућа, упозорава наша саговорница. Пре него што дођу код пулмолога, пацијенти су најчешће обишли неке друге лекаре, а неки су им дали и антибиотик, што је грешка. Поједини лекари често прескоче да пацијенту прво ураде анализу крвне слике, на основу које може да се утврди да ли неко има вирусну или бактеријску инфекцију. Ако је бактеријска инфекција у питању, ради се даља анализа да се види о којој је бактерији реч и онда се лек даје на основу антибиограма.

– Пацијенти који имају више од пет дана температуру која прелази 38,5 степени Целзијуса, треба да посете доктора. Ако се неко разболи, лоше се осећа и малаксао је, неколико дана треба да мирује, да лежи и да узима више течности и витамина. Није паметно први дан отићи код лекара и седети дуго у чекаоници, јер ако особа нема вирус, покупиће га од других пацијената. Они који се жале да највише кашљу увече када легну, треба да посете кардиолога јер се иза тога можда крије кардиолошки проблем. И астматичари ноћу чешће имају суви кашаљ. Не постоји неко правило због чега неко са вирусном инфекцијом ноћу више кашље. Обично они који много кашљу дању, то не раде ноћу јер су исцрпљени од тог напора па брзо заспе – напомиње др Тимотијевић.

И педијатри у домовима здравља и лекари у дечјим клиникама имају пуне руке посла. Др Оливера Остојић, пулмолог и начелница Дечје клинике Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић”, каже за наш лист да увек у ово доба године буде повећан број оболелих од респираторних инфекција, а да је једино појава пандемије ковида 19 то пореметила, јер је корона тада постала најснажнији вирус и није дозвољавала другим вирусима да се појављују у већој мери. Тренутно су актуелне све врсте респираторних вируса, који су нешто мало инвазивнији него што је то уобичајено, јер дају тежу клиничку слику и високу температуру, са продуженим кашљем. У одређеном проценту код пацијената се ситуација искомпликује, па добију и упалу плућа. Један од вируса код беба даје тежу клиничку слику, због чега имају проблема са дисањем. Када је реч о великом кашљу – има га доста. Код неких је доказано његово присуство, а неки пацијенти имају све знаке болести и без потврде обољења. Деца у овој болници траже помоћ највише због кашља који траје четири до шест недеља и који доводи до зацењивања. У амбуланту углавном долазе дечаци и девојчице који имају од 13 до 15 година, са израженијим тегобама, а највише се хоспитализују бебе које имају месец или два, код којих још није започета вакцинација или су тек примили вакцину. Код њих тегобе делују забрињавајуће јер кашаљ доводи до губитка даха и лошег општег стања.

– Треба знати да ни прележани велики кашаљ ни вакцина не дају доживотни имунитет, што значи да неко у току живота може поново да оболи. Нове вакцине које се дају штите максимално до 10 година. Ако неко дете које је вакцинисано оболи, има лакши облик болести. Проблем са великим кашљем је што дуго траје, више недеља, да се људи од њега толико зацене да долази и до повраћања, а многи су навикли да када имају неки вирус то „изгурају” за десетак дана. Саветујемо пацијентима инхалације, коришћење сирупа за смањење кашља, одређене лекове, спавање на јастуку који је подигнут. Нема ту неке велике помоћи јер болест има свој ток и мора да прође. Мислим да је битно да се епидемијске мере у болницама мало пооштре и да ношење маски поново буду обавезно. Такође, људи који кашљу а бораве у затвореним просторијама, треба да носе маску, јер је овде реч о капљичној инфекцији која се лако преноси – саветује др Остојић.

Више од хиљаду оболелих од пертусиса

До сада је у Србији потврђено више од хиљаду случајева оболевања од великог кашља, од којих је половина регистрована у Београду. Реч је о веома заразној бактеријској инфекцији која захвата дисајне путеве. Симптоми се развијају најчешће седам до 10 дана након изложености узрочнику, а у неким случајевима и након 21 дана. На почетку болести, која се назива и пертусис или магарећи кашаљ, симптоми подсећају на обичну прехладу и укључују кијање, цурење из носа, благо повишену температуру и благи кашаљ. Унутар две недеље кашаљ постаје све тежи са све чешћим епизодама и нападима зацењивања. Ове епизоде су праћене искашљавањем вискозне слузи, а често и повраћањем. На почетку болести напади се јављају током ноћи, а онда постају све учесталији током дана и могу трајати месец до два. Лабораторијска потврда дијагнозе пертусиса спроводи се у Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Најзначајнији начин превенције пертусиса је комплетна имунизација. Вакцине против великог кашља се обично дају у комбинацији са вакцинама против дифтерије и тетануса. Примарна имунизација са три дозе вакцине која садржи пертусис компоненту, спроводи се у првој години, од другог до шестог месеца са дефинисаним размацима. Прва ревакцинација се спроводи једном дозом вакцине током друге године, а друга пред полазак у школу.