Ordinacije pune pacijenata koji kašlju

Gotovo da nema porodice u kojoj ovih dana barem neko ne kašlje, a i ordinacije lekara su pune onih ljudi koji se žale da im kašalj dugo traje, da ih muči i danju i noću, da ih iscrpljuje i da su sve probali od lekova i narodnih „recepata”, ali da ništa ne pomaže.

Kod nekih je kašalj prateća pojava virusa, kod nekih korone, a ima i onih kod kojih se pojavio uz grip. Uz ovu „tridemiju”, kako se popularno naziva ovo carstvo virusa, dodatan problem pravi i veliki kašalj, zbog kojeg je, na primer u Beogradu, već proglašena epidemija. Ipak, lekari kažu da situacija nije dramatična i da je važno da pacijenti prate savete svojih doktora.

Prema rečima dr Ljiljane Timotijević, direktorke Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, zima je period kada se kod pacijenata koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća dodatno pogoršava zdravstveno stanje, na šta utiču i brojni virusi i bakterije.

– Ima dosta onih koji se javljaju lekarima zbog kašlja, na šta sigurno utiču virusi koji daju veoma visoku temperaturu, ali i veće aero-zagađenje. Zbog pandemije korone, deca nisu preležala sve viruse i infekcije koji su karakteristični za njihov uzrast pa su sada prokužena brojnim virusima i donose ih starijima kod kuće. Sve te infekcije prenose se dodirom ili kapljičnim putem, kapljicama koje se formiraju prilikom kijanja i kašljanja. Ima više obolelih od velikog kašlja – ističe za „Politiku” dr Timotijević.

Treba znati da svaki kašalj koji traje više od tri nedelja zahteva da se uradi snimak pluća, upozorava naša sagovornica. Pre nego što dođu kod pulmologa, pacijenti su najčešće obišli neke druge lekare, a neki su im dali i antibiotik, što je greška. Pojedini lekari često preskoče da pacijentu prvo urade analizu krvne slike, na osnovu koje može da se utvrdi da li neko ima virusnu ili bakterijsku infekciju. Ako je bakterijska infekcija u pitanju, radi se dalja analiza da se vidi o kojoj je bakteriji reč i onda se lek daje na osnovu antibiograma.

– Pacijenti koji imaju više od pet dana temperaturu koja prelazi 38,5 stepeni Celzijusa, treba da posete doktora. Ako se neko razboli, loše se oseća i malaksao je, nekoliko dana treba da miruje, da leži i da uzima više tečnosti i vitamina. Nije pametno prvi dan otići kod lekara i sedeti dugo u čekaonici, jer ako osoba nema virus, pokupiće ga od drugih pacijenata. Oni koji se žale da najviše kašlju uveče kada legnu, treba da posete kardiologa jer se iza toga možda krije kardiološki problem. I astmatičari noću češće imaju suvi kašalj. Ne postoji neko pravilo zbog čega neko sa virusnom infekcijom noću više kašlje. Obično oni koji mnogo kašlju danju, to ne rade noću jer su iscrpljeni od tog napora pa brzo zaspe – napominje dr Timotijević.

I pedijatri u domovima zdravlja i lekari u dečjim klinikama imaju pune ruke posla. Dr Olivera Ostojić, pulmolog i načelnica Dečje klinike Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, kaže za naš list da uvek u ovo doba godine bude povećan broj obolelih od respiratornih infekcija, a da je jedino pojava pandemije kovida 19 to poremetila, jer je korona tada postala najsnažniji virus i nije dozvoljavala drugim virusima da se pojavljuju u većoj meri. Trenutno su aktuelne sve vrste respiratornih virusa, koji su nešto malo invazivniji nego što je to uobičajeno, jer daju težu kliničku sliku i visoku temperaturu, sa produženim kašljem. U određenom procentu kod pacijenata se situacija iskomplikuje, pa dobiju i upalu pluća. Jedan od virusa kod beba daje težu kliničku sliku, zbog čega imaju problema sa disanjem. Kada je reč o velikom kašlju – ima ga dosta. Kod nekih je dokazano njegovo prisustvo, a neki pacijenti imaju sve znake bolesti i bez potvrde oboljenja. Deca u ovoj bolnici traže pomoć najviše zbog kašlja koji traje četiri do šest nedelja i koji dovodi do zacenjivanja. U ambulantu uglavnom dolaze dečaci i devojčice koji imaju od 13 do 15 godina, sa izraženijim tegobama, a najviše se hospitalizuju bebe koje imaju mesec ili dva, kod kojih još nije započeta vakcinacija ili su tek primili vakcinu. Kod njih tegobe deluju zabrinjavajuće jer kašalj dovodi do gubitka daha i lošeg opšteg stanja.

– Treba znati da ni preležani veliki kašalj ni vakcina ne daju doživotni imunitet, što znači da neko u toku života može ponovo da oboli. Nove vakcine koje se daju štite maksimalno do 10 godina. Ako neko dete koje je vakcinisano oboli, ima lakši oblik bolesti. Problem sa velikim kašljem je što dugo traje, više nedelja, da se ljudi od njega toliko zacene da dolazi i do povraćanja, a mnogi su navikli da kada imaju neki virus to „izguraju” za desetak dana. Savetujemo pacijentima inhalacije, korišćenje sirupa za smanjenje kašlja, određene lekove, spavanje na jastuku koji je podignut. Nema tu neke velike pomoći jer bolest ima svoj tok i mora da prođe. Mislim da je bitno da se epidemijske mere u bolnicama malo pooštre i da nošenje maski ponovo budu obavezno. Takođe, ljudi koji kašlju a borave u zatvorenim prostorijama, treba da nose masku, jer je ovde reč o kapljičnoj infekciji koja se lako prenosi – savetuje dr Ostojić.

Više od hiljadu obolelih od pertusisa

Do sada je u Srbiji potvrđeno više od hiljadu slučajeva obolevanja od velikog kašlja, od kojih je polovina registrovana u Beogradu. Reč je o veoma zaraznoj bakterijskoj infekciji koja zahvata disajne puteve. Simptomi se razvijaju najčešće sedam do 10 dana nakon izloženosti uzročniku, a u nekim slučajevima i nakon 21 dana. Na početku bolesti, koja se naziva i pertusis ili magareći kašalj, simptomi podsećaju na običnu prehladu i uključuju kijanje, curenje iz nosa, blago povišenu temperaturu i blagi kašalj. Unutar dve nedelje kašalj postaje sve teži sa sve češćim epizodama i napadima zacenjivanja. Ove epizode su praćene iskašljavanjem viskozne sluzi, a često i povraćanjem. Na početku bolesti napadi se javljaju tokom noći, a onda postaju sve učestaliji tokom dana i mogu trajati mesec do dva. Laboratorijska potvrda dijagnoze pertusisa sprovodi se u Centru za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Najznačajniji način prevencije pertusisa je kompletna imunizacija. Vakcine protiv velikog kašlja se obično daju u kombinaciji sa vakcinama protiv difterije i tetanusa. Primarna imunizacija sa tri doze vakcine koja sadrži pertusis komponentu, sprovodi se u prvoj godini, od drugog do šestog meseca sa definisanim razmacima. Prva revakcinacija se sprovodi jednom dozom vakcine tokom druge godine, a druga pred polazak u školu.