Не исмевај колегу

Мобинг потиче од енглеске речи „моб”, што значи злостављање и линч, а Србија неће добити „закон o мобингу”, како рекоше наши читаоци на веб-сајту, него закон о спречавању злостављања на раду, којим ће држава поставити основе за заштиту запослених од физичког, психичког и сексуалног злостављања на послу. Реч мобинг, притом, означава углавном психичко злостављање, које не мора бити толико уочљиво већ обично има врло суптилне и на први поглед безначајне вербалне и друге поруке.

Српски језик можда нема најпрецизнији израз за такву врсту шиканирања запослених, али је управо реч „шикана” некада коришћена у радним споровима пред судом. Можда је наприкладнији термин „непријатељско понашање”. Реч је о лошем односу једне или више особа у радној средини према одређеном запосленом, са циљем да се омаловажи његова личност и рад. Нека истраживања показују да су жртве најчешће управо радници који су вредни и који се својим понашањем и резултатима на одређени начин разликују од већине.

Појам „мобинг” користи се у Шведској, Немачкој и Италији, а „морално узнемиравање” и „харасмент” у Француској, док Американци и Британци углавном говоре о насиљу и агресији на радном месту.

– У употреби су још и термини „злоупотреба рада” и „виктимизација на послу”, као и „психички терор”. Код нас се све чешће у јавности користи термин „мобинг”, који подразумева поступке који нису само физичке већ и психичке природе и који се понављају током одређеног периода времена, а за последицу имају понижавање жртве. Реч је о поступцима којима се повређује људско достојанство, приватност и интегритет личности – објаснила је адвокат Тања Дробњак, један од аутора модела закона о спречавању злостављања на раду.

„Услед честог понављања и дугог трајања непријатељског понашања долази до значајних менталних, психосоматских и социјалних патњи”, написао је у „Енциклопедији мобинга”, шведски психолог Хајнц Лајман, који је управо и „измислио” мобинг 1984. године.

Напади који утичу на могућност комуникације жртве су, на пример, стално излагање запосленог критикама на рачун његовог пословног и приватног живота, затим усмене и писане претње, као и ограничавање комуникације. Атаци на социјалне контакте су изолација и игнорисање запосленог, а напади усмерени на репутацију жртве су исмевање, ниподаштавање или оговарање запосленог, наводи шведски психолог у „Енциклопедији мобинга”.

Посебна категорија су напади који утичу на професионални рад – када се запосленом дају само безначајни радни задаци или када му се не дају никакви задаци или, пак ако добија задатке који су „нереално тешки” како би се дискредитовао у смислу да „није способан ни то да уради”. Некада се жртви мобинга дају и опасни радни задаци, који могу утицати на здравље или телесни интегритет.

Дакле, Запад је направио читаву науку од мобинга, дефинисао је вертикални и хоризонтални мобинг. Први се догађа у односу шеф – радник, при чему може и запослени малтретирати шефа, а не само шеф запосленог. Хоризонтални мобинг се догађа између запослених на истој хијерархијској лествици.

Постоји и „серијски мобинг” – када једна особа по одабиру „уништава” једног по једног запосленог, а то за последицу има „секундарни мобинг” који се огледа у посебном психичком стању осталих запослених који без успеха покушавају да изађу на крај са серијским мобингом.

Модел будућег српског закона о спречавању злостављања на раду прецизно је дефинисао психичко злостављање. То је „свако грубо кршење општеприхваћених правила моралног и часног понашања којим се повређује психички интегритет и достојанство личности, без обзира на то да ли се врши усменим говором, писаним путем, радњом, гестом, изразом лица или на други начин, а нарочито прогањање, понижавање, вређање, исмевање, ругање, претраживање, одузимање и оштећење личних ствари, опреме и података, као и други облици повреде приватности, изазивање непријатељства према једном лицу или групи лица позивањем на бојкот или стављањем на 'црне листе' и онемогућавање комуницирања са другима, односно остваривања личних и социјалних контаката”.

----------------------------------------------------------

Казне за злостављаче

Поступак пред судом због мобинга, као и интерни поступак пред послодавцем, може, према моделу закона, покренути радник који је злостављан, синдикат, професионално удружење чији је запослени члан, али и послодавац. Пред судом поступак може да покрене и организација грађана која се бави заштитом људских права.

Послодавац може да забрани злостављачу да прилази жртви, да премести злостављача на друго радно место, па и да га удаљи са рада. Ако не испуни налог из пресуде, мораће да плати новчану казну. Жртва има право на накнаду штете.