Ne ismevaj kolegu

Mobing potiče od engleske reči „mob”, što znači zlostavljanje i linč, a Srbija neće dobiti „zakon o mobingu”, kako rekoše naši čitaoci na veb-sajtu, nego zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, kojim će država postaviti osnove za zaštitu zaposlenih od fizičkog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja na poslu. Reč mobing, pritom, označava uglavnom psihičko zlostavljanje, koje ne mora biti toliko uočljivo već obično ima vrlo suptilne i na prvi pogled beznačajne verbalne i druge poruke.

Srpski jezik možda nema najprecizniji izraz za takvu vrstu šikaniranja zaposlenih, ali je upravo reč „šikana” nekada korišćena u radnim sporovima pred sudom. Možda je naprikladniji termin „neprijateljsko ponašanje”. Reč je o lošem odnosu jedne ili više osoba u radnoj sredini prema određenom zaposlenom, sa ciljem da se omalovaži njegova ličnost i rad. Neka istraživanja pokazuju da su žrtve najčešće upravo radnici koji su vredni i koji se svojim ponašanjem i rezultatima na određeni način razlikuju od većine.

Pojam „mobing” koristi se u Švedskoj, Nemačkoj i Italiji, a „moralno uznemiravanje” i „harasment” u Francuskoj, dok Amerikanci i Britanci uglavnom govore o nasilju i agresiji na radnom mestu.

– U upotrebi su još i termini „zloupotreba rada” i „viktimizacija na poslu”, kao i „psihički teror”. Kod nas se sve češće u javnosti koristi termin „mobing”, koji podrazumeva postupke koji nisu samo fizičke već i psihičke prirode i koji se ponavljaju tokom određenog perioda vremena, a za posledicu imaju ponižavanje žrtve. Reč je o postupcima kojima se povređuje ljudsko dostojanstvo, privatnost i integritet ličnosti – objasnila je advokat Tanja Drobnjak, jedan od autora modela zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

„Usled čestog ponavljanja i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja dolazi do značajnih mentalnih, psihosomatskih i socijalnih patnji”, napisao je u „Enciklopediji mobinga”, švedski psiholog Hajnc Lajman, koji je upravo i „izmislio” mobing 1984. godine.

Napadi koji utiču na mogućnost komunikacije žrtve su, na primer, stalno izlaganje zaposlenog kritikama na račun njegovog poslovnog i privatnog života, zatim usmene i pisane pretnje, kao i ograničavanje komunikacije. Ataci na socijalne kontakte su izolacija i ignorisanje zaposlenog, a napadi usmereni na reputaciju žrtve su ismevanje, nipodaštavanje ili ogovaranje zaposlenog, navodi švedski psiholog u „Enciklopediji mobinga”.

Posebna kategorija su napadi koji utiču na profesionalni rad – kada se zaposlenom daju samo beznačajni radni zadaci ili kada mu se ne daju nikakvi zadaci ili, pak ako dobija zadatke koji su „nerealno teški” kako bi se diskreditovao u smislu da „nije sposoban ni to da uradi”. Nekada se žrtvi mobinga daju i opasni radni zadaci, koji mogu uticati na zdravlje ili telesni integritet.

Dakle, Zapad je napravio čitavu nauku od mobinga, definisao je vertikalni i horizontalni mobing. Prvi se događa u odnosu šef – radnik, pri čemu može i zaposleni maltretirati šefa, a ne samo šef zaposlenog. Horizontalni mobing se događa između zaposlenih na istoj hijerarhijskoj lestvici.

Postoji i „serijski mobing” – kada jedna osoba po odabiru „uništava” jednog po jednog zaposlenog, a to za posledicu ima „sekundarni mobing” koji se ogleda u posebnom psihičkom stanju ostalih zaposlenih koji bez uspeha pokušavaju da izađu na kraj sa serijskim mobingom.

Model budućeg srpskog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu precizno je definisao psihičko zlostavljanje. To je „svako grubo kršenje opšteprihvaćenih pravila moralnog i časnog ponašanja kojim se povređuje psihički integritet i dostojanstvo ličnosti, bez obzira na to da li se vrši usmenim govorom, pisanim putem, radnjom, gestom, izrazom lica ili na drugi način, a naročito proganjanje, ponižavanje, vređanje, ismevanje, ruganje, pretraživanje, oduzimanje i oštećenje ličnih stvari, opreme i podataka, kao i drugi oblici povrede privatnosti, izazivanje neprijateljstva prema jednom licu ili grupi lica pozivanjem na bojkot ili stavljanjem na 'crne liste' i onemogućavanje komuniciranja sa drugima, odnosno ostvarivanja ličnih i socijalnih kontakata”.

----------------------------------------------------------

Kazne za zlostavljače

Postupak pred sudom zbog mobinga, kao i interni postupak pred poslodavcem, može, prema modelu zakona, pokrenuti radnik koji je zlostavljan, sindikat, profesionalno udruženje čiji je zaposleni član, ali i poslodavac. Pred sudom postupak može da pokrene i organizacija građana koja se bavi zaštitom ljudskih prava.

Poslodavac može da zabrani zlostavljaču da prilazi žrtvi, da premesti zlostavljača na drugo radno mesto, pa i da ga udalji sa rada. Ako ne ispuni nalog iz presude, moraće da plati novčanu kaznu. Žrtva ima pravo na naknadu štete.