Што строже – то боље

Самом најавом европских централних банака о одобравању невероватних две хиљаде милијарди евра за покриће сваког цента штедње или пласмана у њеним банкама, Европљанима, али не само њима, упућен је најјачи могући сигнал – да се не брину за свој уложен новац. Неће пропасти. То је, каже за наш лист председник Одбора Удружења финансијских организација Привредне коморе Београда мр Петар Стефановић, још један вид подршке напорима америчких власти да стабилизују домаће, али и светске финансијске токове.

Европа и њена централна банка нису имале другог избора. О томе сведочи и сума. Америка је једва „издејствовала” 700 милијарди долара, а Европа чак две хиљаде милијарди евра. Власти Старог континента разумеле су поруку финансијског слома са оне стране Океана. Тежња је да се криза с финансијског тржишта не пренесе на реалан сектор и Европу, са свим изазовима и „гурне” је у тридесете године прошлог века, каже Стефановић, додајући да историја памти шта се након тога догодило.

Неспутан амерички финансијски либерализам доживео је крах. Европа није изложена толиком ризику, али суочена са озбиљним изазовима, не само психолошким, она је морала својим банкама и грађанима да каже – имамо пара да исплатимо сваки ваш кредит или евро на штедњи. Нико због тога неће бити на штети. Да ли ће то коштати?

Свакако, каже Стефановић, јер у пословима с новцем ништа није џабе. Израчунато је, међутим, да би штета од пада привредне активности и рецесије била много већа од отворене државне интервенције у власништво банака.

Да ли се то могло предупредити?

– Америци и њеним инвестиционим банкама после свега, које су све одреда пропале, није било спаса. У похлепној јурњави за што већим профитом на хипотекарном тржишту тако нешто се могло и очекивати. Када? Да су то знали акционари, менаџери, али и монетарне власти САД, они довде, вероватно, не би дошли гурајући цео свет у тешку кризу – сматра Стефановић.

Европа и њено банкарство су, ипак, нешто друго. Знају за такозване Базелске принципе и управљање ризицима сваке врсте – од кредитних, политичких, преко системских и репутацијских, до адекватности капитала, ликвидносних и ризика солвентности.

– Одлука Европе да стави на располагање банкама две хиљаде милијарди евра није ништа друго до изнуђена потпуна примена Базелских принципа. А то значи опрез, опрез, опрез… при одобравању зајмова, али и поверавању свог новца банкама.

Где је ту Србија?

– Неко ће ми, можда као банкару, пребацити што „хвалим” НБС и њене круте мере новчане политике, које су, по много чему, биле строже и од оба „Базела”. Мере НБС нису популарне, али су се у садашњим околностима показале као прави одговор на светску финансијску кризу. Инсистирање НБС на високој ликвидности банака и адекватности капитала (потпуна гаранција за сваки инвестирани динар или евро, а до кога улагач може доћи у пуном износу у било ком тренутку) – није била безразложна. Код нас је та адекватност 3,5 пута већа од европске и 2,3 пута од прописане. Потенцијални губици наших банака „покривени” су високим резервацијама – каже Стефановић, подсећајући да су Србија и њено банкарство платили висок цех у прошлој деценији у лакомој трци за високим каматама. То се више не сме поновити.