Супертест и за Супермена

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15.октобра – Џорџ Буш има велике шансе да у историју уђе на њему и нацији – нежељен начин: наследнику на председничком положају оставља већа оптерећења него иједан шеф ове државе у новијој историји. Америка је, стрепи се овде, данас толико притиснута проблемима да би њихово брзо отклањање било супертест и за магичне моћи „Супермена”.

Овакав „жмарац” прожима управо објављене резултате истраживања Галупа и високотиражног „Ју-Ес-Еј тудеја”. Више од половине њихових испитаника је рекло, наиме, да за Бушом остаје замашније национално бреме него и за једним његовим претходником у последњих пола века. Чак 44 одсто то тврди, а још 27 процената сматра да ће будућег председника дочекати изазови „много озбиљнији од уобичајених”.

Не очекују се битна побољшања у прижељкиваном кратком року. Знатно мање од једне трећине анкетираних верује да наредни шеф државе може у прве две године четворогодишњег мандата да земљу врати на исправан курс.

Испитивање јавног мњења, које су спровели „Њујорк тајмс” и телевизија Си-Би-Ес, показало је да рекордних 89 посто испитаника налази да се САД крећу у погрешном правцу. Већинску подршку нема ни лансирани план за извлачење из финансијске кризе – свега 28 одсто се нада да ће бити успешан, готово дупло мање од процента (53) који сумња у његов позитиван ефекат. Превладава утисак (63 одсто) да су мере превасходно донете у прилог гигантима Волстрита. 

Потреси на Волстриту и назнаке економске депресије ојадили су десетине милиона Американаца који сада жудно очекују – промене набоље. Према већини главних анкета, као лидера таквог подухвата пре виде у демократском председничком кандидату Бараку Обами него у његовом републиканском ривалу Џону Мекејну. Предност илиноиског сенатора је најизраженија у поменутом истраживању „Њујорк тајмса” и Си-Би-Еса, где се уздигла на 15 процената.  

Прилично свежа истраживачка искуства, подсећају хроничари, уче да су још могући преокрети (насупрот тврдњи анкетара „Вашингтон поста” и Еј-Би-Сија да их, у октобарском финишу на три недеље пре избора, нису забележили од 1936. године). Слутње о таквом заокрету појачавају се и због чињенице да је први пут у дуелу председничких кандидата главних странака црнац – тачније мелез, Обама – пошто се не искључује могућност „опредељивања по боји коже” у земљи расне мешавине, с белачком већином.

Све наведене околности упућују на закључак да су садашњи председнички избори – најоригиналнији, ако не и најзначајнији, у повести ове генерације Американаца. Пред изазовима су: промене и у односима према свету, где им је имиџ осетно опао због низа Бушових једностраности, и према самима себи – где треба да се одрекну разних опстајућих предрасуда. Пре свега – навике да троше више него што зарађују, која је и њих и многе друге увалила у вишеслојну, не само финансијску, кризу.