Украјини прети државни удар

Украјина је на прагу државног удара! Тако тврди Андреј Кожемјакин, депутат Блока Јулије Тимошенко у украјинском парламенту. Преврат спрема Служба државне безбедности у сарадњи са Управом државне заштите (УДЗ), службом формираном по изричитој наредби председника Виктора Јушченка и одговорном њему директно, тврди Кожемјакин.

Ово није први пут да Јушченка оптужују како ванинституционалним методама покушава да задржи власт у земљи. Али од првих таквих оптужби, изнесених пре неколико месеци, ситуација у бившој совјетској републици не да се није поправила, него је довела до тога да се више не зна ни ко има већину у парламенту, ни ко води државу – председник или влада – ни чему могу да се надају обични грађани... Не зна се чак ни да ли ће у децембру бити одржани нови ванредни парламентарни избори (како је одлучио председник Јушченко) или ће земља наставити пут под вођством садашње владе (на чему инсистира премијерка Тимошенкова). 

Оптужбе Андреја Кожемјакина су врло озбиљне: „Секретаријат председника спреман је да примени чилеански сценарио, којим је (11. септембра 1973) у јужноамеричкој држави успостављена диктатура Аугуста Пиночеа. Земља се налази на ивици оружаног преврата. Свестан нелегитимности своје одлуке о распуштању парламента, Јушченко је спреман да примени силу како би ликвидирао владу, парламент, паралисао судски систем и у земљи увео владавину једне личности“, тврди овај депутат.

Подсетимо, указом шефа државе од 10. октобра распуштена је Врховна рада (парламент) и расписани су ванредни парламентарни избори који би требало да буду одржани 7. децембра. Овој одлуци одмах се успротивила Јулија Тимошенко с тврдњом да је Јушченко изашао изван својих овлашћења и да влада, на чијем је она челу, неће дати ниједну гривну за организацију избора. Огласио се и Окружни административни суд у Кијеву који је одлуку шефа државе прогласио неважећом.

Уследиле су потом блокаде суда и притисци са свих страна који до данас не јењавају. Уплитање, такозваних, структура силе (службе безбедности, војска, полиција) у разрешење насталог конфликта све чешће се помиње. У сваком случају, уколико се страсти не смире у најближој будућности, лако је могуће да избори, заиста, буду померени за неки каснији датум.

На све поменуто надовезала се и светска финансијска криза која не заобилази ни Украјину. Јулија Тимошенко покушава новонастале околности да окрене у своју корист тврдећи да је у овом тренутку важније спасавати земљу од могућег финансијског удара него бирати нови парламент. Са своје стране, Јушченко је свестан да у ситуацији када не постоји парламентарна већина владу води партија која за такво нешто нема мандат грађана. Свестан је, међутим, и чињенице да уколико изгуби ову битку може слободно да пакује кофере. Ако не одмах, онда у најскорије време сигурно. Чак да га парламент и не развласти путем импичмента, на следећим председничким изборима 2010. једноставно неће имати шта да тражи.

Трећа страна, Партија региона, коју предводи бивши премијер Виктор Јанукович, углавном се држи по страни. Регионалци су свесни да им учешће у власти следује, било избора или не било. Сукоб између Јушченка и Тимошенкове иде им директно на руку.

Треба, на крају, чути и реч стручњака. Основна нит која се провлачи у свим коментарима јесте то да су актуелна политичка гложења букнула у врло незгодном тренутку. Сада је важније спасавати иначе уздрману привреду него бринути о саставу политичких структура, сматрају многи. Организовати изборе у условима међународне кризе, када пада ниво производње а расту инфлација и незапосленост, „опасан је експеримент над економијом”, сматра Игор Бураковски, директор украјинског Института за економска истраживања и политичке консултације.

Наравно, све под условом да неспоразум Јушченка и Тимошенкове не поприми опасније размере и не почне да се решава употребом силе. Са било чије стране.