Дела Марка Шагала у предворју Венеције

Местре – Kао последње место кроз које пролазите пре него што кренете преко моста Слободе, ка Венецији, Местре настоји да изненади и бар накратко задржи бројне путнике на својим трговима и у музејима. У томе помажу, осим историјских локалитета, и занимљиви културни садржаји које град Местре има у понуди, попут актуелне изложбе „Боја снова”, кустоскиње Елизабете Барсони, посвећене делима чувеног сликара Марка Шагала. До 13. фебруара у простору Културног центра „Кандиани” могуће је бесплатно, уз претходну онлајн регистрацију, видети његова ремек-дела, потом остварења уметника којима је Шагал био инспирисан, као и радове савремених аутора који следе његову поетику. У галеријском простору организатори су на питање како је могуће да је улаз на овакву изложбу (за коју је заслужна Фондација градских музеја) бесплатан одговорили поносно:

– Нама је Венеција са својим знаменитостима с правом велика конкуренција, али се на овакав начин трудимо да и ми привучемо пажњу љубитеља уметности и задржимо их у нашем месту. Овде у шест изложбених соба можете видети радове који су пристигли из Међународне галерије модерне уметности „Ca' Pezaro” у Венецији, из Албертине у Бечу, Националног музеја Марка Шагала у Ници, Музеја модерне уметности у месту Ceret у Француској, Музеја лепих уметности у Будимпешти и Израелског музеја у Јерусалиму. Стога ако путујете кроз Местре, а немате времена за Венецију, можете да посетите наш центар и видите Шагала.

Прва изложбена соба у коју публика улази посвећена је делима Одилона Редона, француског сликара и графичара, белгијског сликара Фелициена Ропса, Чезара Лаурентија, сликара и Адолфоа Вилда, италијанског вајара. У другој просторији централно место заузима Шагалово ремек-дело „Рабин из Витебска”, настало између 1914 . и 1922. коју је Венеција откупила на Бијеналу 1928. и данас је власништво музеја „Ca' Pezaro”. Насликани човек са брадом, обучен у дуги тамни капут с капом, коју обично носе чланови сиромашне јеврејске заједнице у сликаревом родном граду Витебску (данашња Белорусија) стално је присутан и у другим делима Шагала, који је тако одавао почаст својој домовини. Поменута слика са кубистичким и конструктивистичким утицајима је, како тврде историчари уметности, у дијалогу са скулптурама Осипа Задкина, француског вајара и сликара белоруског порекла, али и другим радовима овде изложеним, све до Макса Ернста.

Део изложбе се фокусира на омиљене Шагалове теме и на његове релације са европским експресионизмом, представљене јарким бојама немачких аутора Емила Нолдеа и Георга Гроса . Велики део поставке посвећен је делима са религиозном тематиком. Ту су илустрације Марка Шагала за Библију, које је наручио Амброаз Волар, али и за Ла Фонтенове басне и за Гогољеве „Мртве душе”. У тој тематици могуће је видети гравуре које је уметник својевремено поклонио Националном музеју у Ници, који носи његово име, 1972. године, уз драгоцене оригиналне плоче по којима су графике настале. Библијске теме у ремек-делима, рестаурираним за ову прилику коначно су стављена на увид јавности, попут оних Француза Жоржа Руоа, Британца Франка Брангвина и Мађара Иштвана Чока, као додатно сведочанство о посебности колекција које је општина Венеција створила за Галерију модерне уметности „Ca' Pezaro” откупом, од првих бијенала изложених у Ђардинима.

Последња шеста соба затвара „Боје снова” и у потпуности је посвећена фантазијској, инстинктивној поруци пуној радости, коју нам је Шагал оставио. Колорит бајке почиње од графика за Ла Фонтенове басне које је направио двадесетих година прошлог века, а овде су и друге Шагалове поуке, изражене у сликарским и графичким делима, као доказ невиђене снолике атмосфере. Уз њих је изложена и скулптура „Пан” Клаудија Пармиђанија, савременог аутора, која се не заборавља лако и одлично се уклапа у радове великог руског уметника. 
Композиције Марка Шагала (1887–1985) осликавају његову личну и породичну историју, а чести мотиви су летеће фигуре, јеврејска традиција, живот на селу, животиње.

Шагалово стваралаштво –сликарство, графика, илустрације, керамика и витраж – утицало је на развој уметности 20. века. Његови натприродни субјекти и емоционалност премостили су рад ранијих авангардних покрета као што су кубизам, фовизам и симболизам с каснијим модернистичким стиловима као што је надреализам, истичу историчари уметности.

Рођен је под именом Мојше Сегал у области Руске империје, која је данас део Белорусије. У Санкт Петербургу је похађао уметничку школу. Његов родни град Витебск је главни извор инспирације, а рабин, петао и виолиниста су најчешћи мотиви. Поред руске народне уметности и православних икона, ослањао се и на јеврејску уметност, као и на рад савременика попут Пикаса, ког је упознао у Паризу, где је променио име и постао Марк Шагал. Бела Розенфелд, кћерка имућног јувелира, била је његова муза и супруга. Шагалову каријеру реметили су ратови и док се селио између Русије, Француске и САД, успео је да излаже где год је боравио. Његово дело припада највећим светским музејима. Осмислио је витраже за значајна верска здања. Осликао је таваницу Париске опере. Са 80 година, насликао је два гигантска мурала за предворје Метрополитен опере у Њујорку. Творац је костима за балете, а његове илустрације за Гогољеве „Мртве душе” убрајају се у ремек-дела модерне уметности.