Босанска професорка „брани” Дан Српске

Бањалука – Професорка Економског факултета у Сарајеву Сабина Силајџић изнела је мишљење о 9. јануару, 1. марту и „агресији” на БиХ, у којем је, неоубичајено за превлађујући наратив, изнела оцене које одударају од речника који је већ три деценије типичан за вође у Федерацији БиХ.

У обраћању „пробосанским снагама”, она ја покушала да „уђе у ципеле других”, па је у тексту на друштвеним мрежама насловљеном „Пропитивање и сведочење истини” указала не неке историјске чињенице о 1. марту и 9. јануару, које је „битно спознати пре него што наставите клицати да је ’почињена агресија на БиХ’ и славити своје пажљиво пробране националне спаситеље као миротворце и свеце”.

„Резолуција о проглашењу Републике српског народа на територији БиХ израз је легитимне политичке воље једног народа у БиХ да живи у Југославији и да у територијалном смислу један део те земље постане федерална јединица у саставу Југославије. Ова резолуција је била ’политичка мера последњег уточишта’, донета од стране легитимних представника српског народа, изабраних вољом народа на првим демократским изборима у БиХ. Донета је у оквирима ’нових’ институција, јер унутар ондашњих институционалних оквира СР БиХ бејаху прегласани и ’одстрањени’ вољом већине”, присетила се Силајџићева. Констатовала је да су деведесетих једни посегнули за референдумом којим су без обзира на последице желели да наметну Србима у каквој држави ће живети, на шта су „политички представници Срба умели, без дилема, ’вешто’ одговорити на поменуте намете”.

Силајџићева је подсетила да одлука о референдуму 1. марта експлицитно представља одступање два народа (Бошњака и Хрвата) од мировних преговора и игнорисање воље српског народа. Додала је да су битне одлуке из тог времена „донете методом прегласавања”, истакавши да се „мачку о реп” може окачити политички легитимитет референдума на основу којег је БиХ стекла независност, јер, додаје она, српски народ није био заступљен на изјашњавању.

„Резолуција усвојена 9. јануара уследила је након више од годину дана пропалих преговарања и договора о будућности и уређењу БиХ”, истакла је Силајџићева. Приметила је да су ондашње пробосанске снаге здушно одбиле сваки предлог решења.

„Они изабраше политику намета и игнорисања политичке воље једног народа, баш као што ви данас помно чувате ту традицију славећи 1. март као Дан независности БиХ, док истовремено кличете кудећи обележавање 9. јануара као Дана РС. Кад у овој држави буде намесника и владара који ће истину гледати у очи, тада ће народи и људи на овим просторима угледати лепше сутра”, навела је она. Такође, елитама у Сарајеву је поставила питање: „С којим моралним кредибилитетом кличете и дан данас да је почињена агресија на БиХ?”

Силајџићева каже да је (ако се остави по страни војна и друга помоћ из Србије и Хрватске) Резолуција о проглашењу Републике српског народа у БиХ „донета у Босни, на Палама, надомак Сарајева, од стране легитимно изабраних политичких представника српског народа у БиХ”. „Можете ли ми објаснити о каквој ’агресији’ је одиста реч?! Срби који живе у Босни нису желели да се отцепе од Југославије, нису желели границу на Дрини. Не неки ванземаљци, не грађани неке друге државе, него наши земљаци. Нису, зашто би?! Политички представници Срба били су спремни да преговарају о различитим облицима политичке аутономије за српски народ у БиХ и преговарали су месецима. ’Пробосанске’ снаге су те, које су правно-формално одустале од преговора и похрлиле да донесу одлуку о независности, без обзира на последице”, констатује она.

За крај је послала поруке о будућности: „Кад схватимо да није било ’светаца’ деведесетих, да сви ми можемо бити ’свеци’ сведочећи истини, угледаће деца брдовитог Балкана светлост нашег, а не туђег неба”, навела је она.