ХОЋЕ ЛИ БИТИ ИЗБОРА

Занети новим именом и новом реториком дојучерашњи радикали, предвођени двојцем који је кормилара гурнуо у воду, Томислав Николић и Александар Вучић, а овај други експлицитно, најављују нове парламентарне изборе за март или април идуће године. Ко о чему војска о скраћењу..., а политичари о изборима.

Актуелна влада тек је навршила сто дана од усељења у београдску Немањину улицу, али се та прича о превременим изборима некако увлачи у јавни живот, а поготово у јавне шпекулације. Опозиција не би личила на себе, а ових дана слабо личи, кад не би ту мантру о новим изборима стално понављала. Али, овде је реч о оним саветодавцима који мисле да би влада могла сама да испровоцира изборе како би се још више учврстила.

Формално покриће за тај маневар тражи се у најављеној промени изборних закона, што је било једно од оних магловитих обећања у вези са законодавним иницијативама новоформираног кабинета. А суштински ствар се врти око идеје да се, уочи крупних одлука, маргинализује опозиција, ослабљена иначе распадом Српске радикалне странке, а с друге стране отклони „уцењивачки капацитет” мањих странака уз чију помоћ је влада и састављена.

Ова теорија и такво практично залагање почивају на уверењу да је Борис Тадић дефинитивно победио, односно да је курс Демократске странке постао толико омиљен међу бирачима да би им убедљива победа сама од себе пала у крило.

Верујем да се и у партијском штабу Демократске странке, макар овлашно, баве овом рачуницом, али не верујем да они, и после овлашног погледа на оно што чека владу у најскоријем року, деле мишљење оних који тврде да је сад тренутак да се опозиција сабије у мишју рупу а партнери пошаљу у сафари на жирафе, па ако нађу неку нека плате сами.

Ради се о томе да ја верујем да су они који треба ту одлуку да донесу озбиљни људи. Добро, не би ми било први пут да погрешим, али би за Србију исцрпљену деценијским млаћењем празне сламе у тренутку када се свет око нас убрзано мења најгоре било да се замајава новим изборним циклусом у којем би се опет табирило ко је ишао у Шилерову, коме је Мишковић платио изнајмљивање аутомобила, чији је деда био усташа и ко више воли Косово.

Ова влада је вероватно с више оптимизма гледала на будућност пре сто дана, него што гледа – 101. дана. Светска финансијска криза дошла је у најгорем моменту. Док смо ми били против целог света, или он против нас, како више волите, у свету је било гладних инвеститора, јевтиног новца и на томе засноване перспективе, а сада када смо после два изборна циклуса добили владу јасне оријентације и неоптерећену потребом да се обрачунава са „старим режимом” новац је поскупео, а инвеститори се повлаче. У тренутку кад треба обезбедити макроекономску стабилност и одржати макар минималну развојну компоненту, организовање избора био би неодговоран чин.

Влади је у руке запао прегршт врелог кестења и задатак им је да дувају у то кестење, а не у изборне трубе, јер би маневар био толико провидан да би био изборно кажњен.

С друге стране, ту је питање Косова. Влада за сада не успева да са опозицијом пронађе компромисно решење за нову резолуцију око државне политике на Косову. Кључно ће бити питање мисије Еулекса. Тој мисији се противи Коштуница, оба крила радикала, плус народњаци Веље Илића, а влада би – и сама свесна да је то кључно питање које ће већ у новембру бити постављено као услов продубљивања сарадње са ЕУ – прихватила ову мисију уколико јој мандат буде одређен у Савету безбедности УН.

Свима нам је, верујем, већ мука од историјских и преломних времена и верујем да су се људи ужелели мало мирног, па и досадног живота, али шта да се ради кад су времена таква...Овој влади, таквој каква је, с опозицијом која није иста као и пре сто дана, припао је задатак који је српска политичка елита, историјски гледано, остварила само у данима масовне погибељи изазване „Великим ратом”. Она би, модерним речима, морала да обезбеди национални консензус око потпуно немодерне идеје да радимо више, а трошимо мање и да се косовска митологија замени рационалним приступом вађења неке користи из велике штете која је зачета и пре него што су се неки министри родили.

Личи ли вама ова влада на владу која је способна да то оствари? Ако вам не личи, ништа се не секирајте, јер ће тек онда бити избора.

главни уредник недељника „Време”