Шта је предуслов за драстично повећање пензија и плата у Србији

Ново повећање плата и пензија у овој години председник државе Александар Вучић најавио је и крајем прошле године, а поновио пре два дана на Светском економском форуму у Давосу. Према његовим речима, уз помоћ привредног раста и економског опоравка Сједињених Америчких Држава, Европске уније и Кине, и наша земља може да има стопу привредног раста већу од три и по одсто.

„Ако остваримо привредни раст већи од три и по одсто, ми страховито дижемо плате и пензије и животни стандард, јер инфлација иде испод три одсто. Све ће мање бити проблема, што значи да очекујем и смањење нивоа каматних стопа на стамбене кредите и пораст потрошње”, истакао је Вучић.

Додао је да смо у проблему уколико привредни раст буде испод два одсто јер нећемо моћи да „изгурамо” планиране пројекте, а коначна процена очекује се за месец до месец и по дана.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да нико није против повећања, али да оно треба да буде у складу с економским могућностима и да таква повећања не угрожавају будући привредни раст. Актуелно повећање плата у јавном сектору од десет одсто можда јесте мало у односу на потребе и жеље грађана и низак стандард, али ако гледамо кретање производње и плате у приватном сектору, то није мало, сматра он.

„Раст плата у јавном сектору треба да буде усклађен с платама у приватном сектору. Имало би смисла да се у неким сегментима јавног сектора где постоји недостатак радне снаге плате повећају за ограничен број људи како би се они задржали. Али, ако држава превише повећа потрошњу, остаје јој мало пара за инвестиције”, каже Арсић.

По њему, треба узети у обзир и опадајућу инфлацију. Како се она буде смањивала повећаваће се реални раст зарада који ће износити од три до четири одсто, што је солидно. Пензије су повећане још више – 14,8 одсто. То је висок раст, и номинални и реални. У години у којој треба смиривати инфлацију, што је такође битно за нас, неко велико повећање плата и пензија могло би да успори опадање инфлације. Поготово што још постоје ризици да инфлација не опадне попут могућег скока цена енергената.

„Са становишта привредног раста било би важније да се инфлација обори, јер ако се то не догоди, смањила би се могућност да се оборе каматне стопе. Европска унија предвиђа врло мали раст, а наш од три одсто је сасвим амбициозан. Мале су шансе да овогодишњи привредни раст буде већи од прошлогодишњег, који је износио 2,5 одсто. Од тога је један одсто био резултат привремених фактора на које не можемо да рачунамо. То су опоравак пољопривреде од суше у 2022, снажан раст производње електричне енергије услед отклањања проблема у ЕПС-у и изразито повољна хидролошка ситуација и висок раст грађевинарства. Значи да би без њих био остварен раст привреде од око 1,5 одсто. Нама је основни тренд раста око 1,5 одсто, а остваривање стопе раста од три одсто је већ дуплирање, односно велико убрзање. Једини фактор који би једнократно могао да утиче јесте покретање фабрике електричних аутомобила у Крагујевцу. Питање је када ће то почети и колика ће производња бити на почетку”, каже Арсић.

Никола Стакић, професор на Универзитету „Сингидунум”, каже да је незахвално прогнозирати стопу раста имајући у виду актуелне геополитичке и економске ризике. По њему, сваки раст већи од три одсто сада посматрано оптимистичан је, што не значи да се не може остварити.

„Можда држава има одређене индикаторе на основу којих то претпоставља. Неке привредне сегменте који ће вући раст. Можда ће грађевинарство бити још израженије, а оно има велику улогу у БДП-у код нас. Нето извоз зависи од економске ситуације код наших највећих партнера. Питање је када ће Немачка изаћи из рецесије. Наш БДП последњих година вуку јавне инвестиције која ће вероватно бити још израженије него у 2023. години због Експа. Када би њих пратио и значајан раст приватних инвестиција, онда би то допринело значајном расту БДП-а. Да би оне расле, мора цена новца да се спусти, да падну камате”, каже Стакић.

И потрошња је фактор раста БДП-а, а ако буде још то једно најављено повећање плата и пензија, и то би по аутоматизму повећало потрошњу, а она привредни раст.