Šta je preduslov za drastično povećanje penzija i plata u Srbiji

Novo povećanje plata i penzija u ovoj godini predsednik države Aleksandar Vučić najavio je i krajem prošle godine, a ponovio pre dva dana na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Prema njegovim rečima, uz pomoć privrednog rasta i ekonomskog oporavka Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Kine, i naša zemlja može da ima stopu privrednog rasta veću od tri i po odsto.

„Ako ostvarimo privredni rast veći od tri i po odsto, mi strahovito dižemo plate i penzije i životni standard, jer inflacija ide ispod tri odsto. Sve će manje biti problema, što znači da očekujem i smanjenje nivoa kamatnih stopa na stambene kredite i porast potrošnje”, istakao je Vučić.

Dodao je da smo u problemu ukoliko privredni rast bude ispod dva odsto jer nećemo moći da „izguramo” planirane projekte, a konačna procena očekuje se za mesec do mesec i po dana.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da niko nije protiv povećanja, ali da ono treba da bude u skladu s ekonomskim mogućnostima i da takva povećanja ne ugrožavaju budući privredni rast. Aktuelno povećanje plata u javnom sektoru od deset odsto možda jeste malo u odnosu na potrebe i želje građana i nizak standard, ali ako gledamo kretanje proizvodnje i plate u privatnom sektoru, to nije malo, smatra on.

„Rast plata u javnom sektoru treba da bude usklađen s platama u privatnom sektoru. Imalo bi smisla da se u nekim segmentima javnog sektora gde postoji nedostatak radne snage plate povećaju za ograničen broj ljudi kako bi se oni zadržali. Ali, ako država previše poveća potrošnju, ostaje joj malo para za investicije”, kaže Arsić.

Po njemu, treba uzeti u obzir i opadajuću inflaciju. Kako se ona bude smanjivala povećavaće se realni rast zarada koji će iznositi od tri do četiri odsto, što je solidno. Penzije su povećane još više – 14,8 odsto. To je visok rast, i nominalni i realni. U godini u kojoj treba smirivati inflaciju, što je takođe bitno za nas, neko veliko povećanje plata i penzija moglo bi da uspori opadanje inflacije. Pogotovo što još postoje rizici da inflacija ne opadne poput mogućeg skoka cena energenata.

„Sa stanovišta privrednog rasta bilo bi važnije da se inflacija obori, jer ako se to ne dogodi, smanjila bi se mogućnost da se obore kamatne stope. Evropska unija predviđa vrlo mali rast, a naš od tri odsto je sasvim ambiciozan. Male su šanse da ovogodišnji privredni rast bude veći od prošlogodišnjeg, koji je iznosio 2,5 odsto. Od toga je jedan odsto bio rezultat privremenih faktora na koje ne možemo da računamo. To su oporavak poljoprivrede od suše u 2022, snažan rast proizvodnje električne energije usled otklanjanja problema u EPS-u i izrazito povoljna hidrološka situacija i visok rast građevinarstva. Znači da bi bez njih bio ostvaren rast privrede od oko 1,5 odsto. Nama je osnovni trend rasta oko 1,5 odsto, a ostvarivanje stope rasta od tri odsto je već dupliranje, odnosno veliko ubrzanje. Jedini faktor koji bi jednokratno mogao da utiče jeste pokretanje fabrike električnih automobila u Kragujevcu. Pitanje je kada će to početi i kolika će proizvodnja biti na početku”, kaže Arsić.

Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu „Singidunum”, kaže da je nezahvalno prognozirati stopu rasta imajući u vidu aktuelne geopolitičke i ekonomske rizike. Po njemu, svaki rast veći od tri odsto sada posmatrano optimističan je, što ne znači da se ne može ostvariti.

„Možda država ima određene indikatore na osnovu kojih to pretpostavlja. Neke privredne segmente koji će vući rast. Možda će građevinarstvo biti još izraženije, a ono ima veliku ulogu u BDP-u kod nas. Neto izvoz zavisi od ekonomske situacije kod naših najvećih partnera. Pitanje je kada će Nemačka izaći iz recesije. Naš BDP poslednjih godina vuku javne investicije koja će verovatno biti još izraženije nego u 2023. godini zbog Ekspa. Kada bi njih pratio i značajan rast privatnih investicija, onda bi to doprinelo značajnom rastu BDP-a. Da bi one rasle, mora cena novca da se spusti, da padnu kamate”, kaže Stakić.

I potrošnja je faktor rasta BDP-a, a ako bude još to jedno najavljeno povećanje plata i penzija, i to bi po automatizmu povećalo potrošnju, a ona privredni rast.