Финансијска паника на Западу

Најозбиљнија глобална финансијска криза од 1945. године оштро је располутила међународну заједницу.

Док Запад ужурбано спрема замену за „Бретон-Вуд глобални финансијски поредак”, договорен по завршетку Другог светског рата, Југ све отвореније тражи утврђивање одговорности за настали финансијски и економски кошмар.

„Светски финансијски систем доведен је на ивицу колапса због рискантних потеза шачице неодговорних. Земље у развоју треба да поставе питање шта је изазвало ту неопростиву катастрофу. Питање одговорности за глобалну финансијску кризу треба поставити у Уједињеним нацијама.” Тим речима, председник Јужноафричке Републике Кгалема Мотланте закључио је излагање на овонедељном самиту лидера Индије, Бразила и ЈАР који су 2003. године основали тројну групацију водећих економија Азије, Латинске Америке и Африке.

Тројица председника држава са укупно 1,3 милијарде становника упозорили су међународну јавност да није правично да и сиромашнији остатак света плати цех зато што су „неодговорни спекуланти претворили свет у гигантску коцкарницу”.

Премијер Индије Манмохан Синг, председник Бразила Луиз Ињацио Лула да Силва и јужноафрички лидер Кгалема Мотланте сматрају да је неопходна „нова међународна иницијатива, која би узела у обзир да етика мора постати саставни део економије. Неопходне реформе изискују снажан систем мултинационалних консултација и надзора”, стоји у саопштењу са тројног самита у главном граду Индије. Како Индија, Бразил и ЈАР планирају да материјализују своје упозорење да ће „ствар терати до Уједињених нација”, неизвесно је.

У међувремену, политички лидери западног света грчевито се упињу да обуздају финансијску кризу, која се све очигледније прелива у реалекономију.

Јучерашњи драматични пад цене злата, али и нафте (барел тексаског петролеума срозао се на око 68 долара), бакра, цинка, олова, алуминијума, као и кукуруза, соје, кафе, какаоа... тек је једна од директних последица кризе урушавања финансијског поретка. Јапански премијер Таро Асо оценио је јуче да „амерички план за спасавање посрнулих банака тежак 700 милијарди долара напросто није довољан”. Одмах након Асове процене, берза у Токију забележила је велике губитке, као и нову бежанију инвеститора.

Прави финансијски губитник ове седмице ипак је Волстрит.

Само у среду, инвеститори су на америчком берзанском тржишту изгубили 1.100 милијарди долара, преноси „Волстрит џорнал”. Среда 15. новембар је иначе други дан у историји Волстрита када су инвеститори, тргујући обезвређеним акцијама, за 24 сата изгубили више од 1.000 милијарди долара.

Вест да је влада Швајцарске дотурила укупно 16 милијарди франака „помоћи” до јуче неприкосновеним приватним банкама УБС и Кредит Свис само је распалила неповерење на западном финансијском тржишту. Иначе, да би спасао Кредит Свис од неликвидности, званични Берн је потражио финансијску сарадњу страних инвеститора, међу њима и Катара. Расположење финансијских центара у Персијском заливу према ланчаним последицама кризе, изазване лањским крахом америчког хипотекарног тржишта, све је тмурније. И док берза у Дубаију бележи осетан пад вредности акција, на другој обали Ормуског мореуза, ирански званичници све гласније криве Америку за финансијски кошмар.

„Куцнуо је час да се успостави фер међународни систем који би спречио утицај америчке економије на светске финансије”, изјавио је ирански министар иностраних послова Манучер Мотаки током међународне конференције у Казахстану, а преноси АФП. По његовом мишљењу, „америчка хегемонија је крива за финансијску кризу”. И док су прозивке са јужне полулопте све гласније, Запад се јуче увелико спремао за нову рунду окупљања поводом глобалне финансијске кризе.

Као председавајући ЕУ, француски председник Никола Саркози најавио је да за викенд путује у Кемп Дејвид. Замена Бретон-Вуд споразума о глобалном финансијском поретку, утаначена 1945. године, биће главна тема разговора Николе Саркозија са Џорџом Бушом, најављено је из Париза. Међу европским лидерима постоје велике разлике око тога ко би све требало да буде укључен у ново кројење светског економског поретка. Немачка канцеларка Ангела Меркел предлаже да уз чланице Г8 на припремни самит буду позвани и Кина, Индија и Бразил, а да се нађе места и за Међународни монетарни фонд. Светски самит о финансијској кризи и новом устројству глобалног финансијског система могао би, према званичним најавама, да буде одржан већ следећег месеца у Њујорку.

Која ће све питања искрснути на том „светском самиту”, за сада је неизвесно.